Nova Evropa

Potreba kredita jednog kraja daje se najbolje prosuditi prema kreditima što ба taj kraj ima kod privatnih novčanih ustanova. Koncem prošle godine, privatni novčani zavodi koji imaju središte u Zagrebu podelili su eskontnog kredita za jednu milijardu 618 milijona dinara, dok su novčani zavodi sa centralom u Beogradu podelili, za isto vreme, eskontnog kredita za 723 milijona dinara, Dužnici su iznosili, u isto vreme, kod zagrebačkih zavoda: četiri milijarde i 254 milijona dinara, a kod beogradskih; jednu milijardu 291 milijona dinara {od kojeg iznosa otpada na Opšte Jugoslavensko Bankarsko Društvo 389 milijona dinara, koje se — mada je protokolirano u Beogradu — vodi iz Zagreba, i u Zagrebu ima gros svojih poslova), Ako Zagreb daje najviše menično8 materijala; ako on ima i najveći konto-korenini posao, — onda je jasno da su i njegove kreditne potrebe najveće. I što je najglavnije, one bivaju sve veće i veće: eskont menica zagrebačkih banaka iznosio je koncem 1927: Din 990 milijona, koncem 1928 — jednu milijardu 369 milijona, a koncem 1929 čak jednu milijardu 618 milijona, Kad bi bilo pravičnosti kod kredita Narodne Banke i krediti zagrebačke filijale Narodne Banke morali bi biti svake godine sve veći,

Veća potreba za kreditima Narodne Banke u Srbiji, a u prvom redu u Beogradu, mogla se je još i pravdati prvih godina posle Rata; ali danas, nakon dvanaest godin4, situacija je sasvim druga, Uostalom, onom milijonu seljačkog sveta, koji je u Ratu najviše stradao, Narodna Banka nije ni najmanje pritekla u pomoć, — ona je dala svoje jeftine kredite u prvom redu pojedinim ljudima iz čaršije, koji su u Ratu najmanje stradali, odnosno kojima je to stradanje i te kako od države nadoknadjeno, Da spomenemo samo ono 4.5 milijarde obveznic4 Ratne Štete, kojima su uglavnom odštećeni oni koji su ratom stradali, Kad bi se izdao popis imalaca kredita Narodne Banke, i to u prvom redu onih sa krupnim iznosima, videlo bi se ubrzo koliko tu ima ratnih stradalnika! A da i ne govorimo o onima koji su od Rata, i od posleratnog stanja, imali samo koristi, Medjutim, prvih pet-šest godina posle Rata Narodna Banka je svojim kreditima vodila kudikamo više računa o svim krajevima naše države, Tek nakon politike deflacije, tamo u godini 1925 i 1926, nastaje razlika u pogledu podele kredita, i to u prvom redu u korist Beograda. Od 1924 pa do 1929, Srbija je dobila novih kredita za 227 milijona dinara (Južna Srbija samo 15 milijona, a Beograd 154 milijona], dok je Bosna dobila 24 milijona, Hrvatska 84 milijona, Vojvodina 40 milijona, Tada tek nastupa veliki disparitet, a tada se već više nije moglo govoriti o »ratnim stradalnicima«. Bar ne o onima koji su imali jeftine kredite Narodne Banke,

G. Bajloni pokušava opravdati nejednakost u podeljivanju kredita Narodne Banke Beogradu i drugim krajevima države, time da ovi drugi krajevi — a tu u prvom redu misli na Zagreb —

130