Nova Evropa

privrednicima, da svoju ukupnu kreditnu pofrebu podmire uz kamatnjak koji odgovara kamatnjaku u prečanskim krajevima! U stvari, disparitet u kamatnjaku na kredite u Srbiji i u prečanskim krajevima postoji samo za seljački kredit, a o tom kieditu Narodna Banka i ne vodi računa, Naše privatno bankarstvo danas već tako funkcijoniše, i toliko je doprinelo niveliranju kreditnih prilika, da privrednici istog kalibra uživaju kredite uz iste uvete bez obzira da li su u Zagrebu ili Beogradu, Tekstilne tvornice, pivovare, kao i ostala poduzeća, uživaju kredite u Beogradu uz iste uvete kao i njihovi konkurenti u Zagrebu, naravno ukoliko su jednakog boniteta; što veći rizik utoliko veći kamatnjak, princip je bez kojeg se ne da ni zamisliti privatno novčarstvo. Razlika je izmedju pojedinih poduzeća u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, ili u Sarajevu, jedino u tome što poduzeća u Beogradu uživaju daleko veće kredite kod Narodne Banke nego poduzeća van Beograda, pa ma bila ona jednakog boniteta, Neka dakle Gospodin Bajloni objavi, koliko imaju jeftmog kredita kod Narodne Banke samo obe beogradske pivovare, a koliko imaju kredita pivovare u Zagrebu, Ljubljani, i Sarajevu! Ili neka objavi koliko imaju raznih vrsta kredita beogradske tekstilne tvornice, a koliko imaju tekstilne tvornice istog kapaciteta u prečanskim krajevima. Onda ćemo videti, da li Narodna Banka »odobrava kredite prema potrebama narodne privrede«, kako to on reče u svojoj izjavi,

4. Prečanski krajevi »ne služe se kreditima

Narodne Banke«, U svojoj izjavi Gospodin Guverner dalje izjavljuje:

»Danas pak ti krajevi manje se koriste kreditom emisijone ustanove пебо pre Rata, ali ne krivicom Narodne Banke, nego poglavito iz razloga što nije više kredita traženo, a to jasno kazuje da tim krajevima nije trebalo više kredita, jer su ga imali na raspoloženju u izobilju kod svojih moćnih lokalnih banaka, što nažalost nije bio slučaj i u srbijanskim krajevima,«

Ova tvrdnja G. Bajlonija, da prečanski krajevi nisu tražili više kredita od Narodne Banke, ponajčudnija je od sveda što je izjavio. Da je kamatnjak Narodne Banke uglavnome jednak kamatnjaku privatnih banaka, kao što je to bilo pre Rata, još bi se ovaka tvrdnja i mogla razumeti, Ali kad uočimo, da je pre četiri-pet godina kamatnjak kod privatnih banaka, i za najbolju klijentelu, iznosio 15—20%, ili tri puta više nešo kamatnjak Narodne Banke, ko bi pametan verovao, da ga privrednici iz prečanskih krajeva neće tražiti — ako da mogu dobiti? Tu tvrdnju opovrgava, uostalom, i sama Narodna Banka. Jer privrednici sa teritorija filijala u Hrvatskoj-Slavoniji imali su godine 1922 kredita Narodne Banke za 580 milijona dinara, a koncem 1924 samo

132