Nova Evropa

руком гледа белу кошуљу на брежуљку Свете Тројице. Начелник има пушку о рамену, његов капут је зелен, а и његов шешир је зелен. Дошао је да разгледа своја богата широка поља, ову Фртицу, од свих светаца благословену, и да пуца на врапце. Начелник посматра пажљивим оком белу кошуљу на брежуљку, и мисли у себи: »Ето, зар није то тамо под Светом Тројицом порезник који калами воћке2« Али је и порезник заштитио очи руком и помислио: »Гле, биће да је оно тамо доле под Фртицом отац начелник који пуца на врапце...« Тако су они мислили обоје, и били су задовољни, јер јутро је било прекрасно, препуно пољубаца сунчевих, те препуно радости.

Испод Светог Павла, с ону страну велике цесте, спава Мочилник у дубокој јами, у вечној сени. Ко је међу вама _ који ово читате видео Мочилник а да не сања о њему сваку. Hoh? Испод стене, више од звоника Светога Павла, шуми црна вода; зашуми и одмах заћути, заглиби се у дубоку јаругу, сакрије се под врбе, и мучи сва тамна. Шта је сневала она тамо доли испод кршних стена, и шта ју је престрашило кад је искочила из ноћи у прозирни мракр Тако ћуте уста кад се отворе очи после. дугог спавања, и плане поглед, изгубљен, зачуђен, у превелику лепоту...

О Врхнико, благословени крају! Кад се мрак спусти у твоје тихо крило, гоне се лепе и тајанствене сање по Мочилнику. Испод великог жртвеника, у цркви Свете Тројице, захучи покопано језеро, — ко се спусти на хладни камен, испод оне страшне лубање иза жртвеника, чује муклу песму скривенога језера. А кад устане, кад угледа ову чудесну врхничку долину, и оно бело небо над њом, замисли се над тајанственим и тихим догађајима које ухо није чуло ни око видело. Бела магла диже се из Мочилника, вијајући се и треперећи чезне према небу, — у велебном путиру приноси звездама несаслушане тајне.