Nova Evropa

Кречни Алпи,

Од свих окаменина које стоје природи на располагању, да из њих ствара чудеса горског света, вапненац (креч) је, сам или здружен с доломитом, најодличнија. С помоћу њега природа моделује лепоту форама, и распоређује боје тако савршено како ни с једним другим материјалом, те што се тиче лепоте предела њему припада првенство.

Горњетријадно вапненачко горје диже се као оријашка, јединствена маса изнад околине. Са свих страна омеђују га стрме стене које стрше у вис, а завршава се у небодерској висини, у смионо исклесаним врховима и гребенима. Испред њих и између њих, простиру се високе дубодолине и равнице, посуте звонким крупним камењем, а украшене сликовитим кршевитим изданцима. Дубоко доле, стрмо урезане увале и кланци одводе на све стране шумне воде и удружено отварају приступ до сржи оријашких клада. -

Значајно је за вапненачко високо горје, да у профилима превлађују равни и разломљени потези. Косе и окомите црте, које у побочном правцу растављају висеће обронке и узбрдице од контрастне позадине, буде снажне утиске. Рачвасти, оштро обрубљени, у разломљеним цртама профили“ рани гребени, веома су сликовити. Кад идемо у пределе тог високог горја, па нам поглед допре до врхунца, радо сле димо очима чврсте равне и рачвасте линије, и пријатно смо изненађени кад у небодерској висини уочимо у оштром или тек једва заокругљену куту који дрско високи и витки алпски врх. Тако наличи на ражањ далеко унаоколо видљиви врх Ојстрице, и има надимак »угласта кула« Савињских Алпа; зато говоримо о поносној пирамиди кнежевског Гринтавца, и Кочне, његове сусетке, а машта простог пука пого“ дила је обележавајуће својство кад је неке витке, смело к врхунцу стремеће алпске врхове упоредила са јеловим шишаркама, те их и назвала »Сторжиче«. Дакако да богата природа алпинског света зна да ствара из истог материјала и горске облике који се истичу супротним облицима (Брана, Плањава). У безбројним варијантама нижу се витки и широки врхови, исклесани сви из истог матери“ јала, те се засецају у целовитој слици у памћење као снажан акорд огромних оргуља. Овде полагано, тамо снажно, дижу се врхови изнад оријашког подножја, које је такођер из истог белог вапненца и доломита у неизмерној пространости, у ширину и висину. Подножје средње скупине Савињских Алпа на све стране је стрмо окрњено, што јој даје снажну самовласт, те нам отвара видик на читаву, у огром-

ним димензијама засновану зграду, од подножја до врха.

276