Nova Evropa

рој Зали! Упркос хладнога јутра, заструји ловцу топла крв у жилама. По тамном лугу ступа он, једва стишавајући срце, и готово се не усуђује дисати, само да би увребао заљубљену птицу, која је од страсти и љубави пјана, слепа и глуха пред опасношћу и смртоносним оружјем! Љубав нам свима носи погибију, како младићу који се загледа у зарудели образ младе девојке, тако птици на зеленоме врху, пева јући песму љубави и мамећи дружицу на свадбу у првом пролећу!

Бохињ.

Наблизу испод Бледа раздељује се Савска Долина на два дела; док је главна долина прилично широка, те се пружа међу Караванкама и Јулијским Алпима до седла при Ратечама на југословенско-талијанској граници (847 та), дотле је Сава-Бохињка морала себи утрти прилично тежак и ду бок пут из бохињске котлине међу крајњим обронцима Јулијских Алпа, Покљуком и Јеловицом. На јужном рубу Бледскога Језера приближује се Сава језеру на мање од једног километра, а тече 60 метара ниже од површине језерске. Код села Бохињска Бела почиње долина да се осетно сужава, и пре лази — код сеоцета Обрне — у веома дубок и сликовит теснац. На десном брегу смарагднозелене реке уздиже се стрми гребенасти чуњ Бабји Зуб (1128т), а над левом се обалом нагло спуштају у долину обронци висоравни Покљуке. Модерна техника је начинила ту с тешкоћама скроман простор за цесту и железницу. У стара времена, водила је цеста на теснац стрмо горе па доле на другу страну, тако да се ступало као по степеницама: отуд се тај крај и назива »Штенге« (степенице). Говори се да су се (1673) Турци, који су били наумили продрети у бохињски кут, морали на томе месту окренути натраг, будући да им је изгледало немогуће да прођу кроз тај дивљи теснац (отуд име сеоцета Обрне). Чујмо шта још о тој долини прича старина Валвасор, крањCRH HCTOpHK: »Dieses Tal ist von der Natur selbsten unzugdnglich gemacht, angesehen es von dem hochsten Зећпеебеђ:гбе dergestalt geschlossen, дЧаз5 Кејп Hund geschweig ein Mensch hinein kann, ausbenommen wo eliniger Ein- und Zugang, nemlich unferrn von Veldeser See, allda ein Schlutten {[Tiele oder Graben) ist zwischen zweien Schneegebirge, so lauter Felsen sind. Daher einen ein Entsetzen ankommt, so man nur hinein blickt. Da muss man in die Wochein hinein reiten oder gehen. Die zween Berge dringen so nahe zusammen, dass man von einem zum anderen mit der Hand einen Stein werfeh kann, und einiger Orten hingen die Felsen gantz iber den Weg, derhalben ist

280.