Nova Evropa

Приликом разних свечаности, већим делом говорили су Французи, Немци, Талијани. Словени, иако их је било преко 50 (само југословенска делегација бројала је преко 30 људи), те иако су предложили близу 40 саопштења будући најтешњом везом везани са Византом и науком о њему, нису били припуштени да манифестују своју присутност. Биће у томе кривице и до њих; али се извесна замерка мора да стави и на адресу приређивача, којима је понекад недостајало мало више окретности и такта. Ипак би им се учинила велика неправда, ако би се забележило само ово, а не би напоредо с тиме истакло и да су они у цео посао уложили много труда и добре воље, па се нарочито и Влада потрудила. да Конгрес испадне што лешше, нежалећи нато и знатне. новчане жртве.

Неке приредбе, као например велика и сјајна процесија на атинском Стадиону, где је продефиловало у дивним костимима више стотина жена из отменог атинског друштва (обучених у ношње од 16. столећа пре Христа до 19. столећа после Христа), испале су да не може бити боље и оставиле «су У души конгресиста незабораван утисак.

Грчка је, у многоме, земља оријенталска, па можда понекад и сувише трговачка. Али кад човек помисли, како се она брзо опоравила од последица велике нацијоналне ката-. строфе у Малој Азији, и како је успела да реши врло спрет-. но и брзо за њу тако важно и тешко питање избегличко, онда човек мора да ода пуно признање и поштовање и њену народу и њеним државницима.

-КС--

Књижевни преглед.

Југословенска књижевност у Грчкој.

(Писац овога прегледа није непознат у нашој земљи. Рођен на. Крфу, Г. Пг. Ласкарис, пошто је свршио свеучилиште у Паризу и дипломирао на Сорбони и на Школи Политичких Наука, проборавио је четири године на студијама у Југославији, и то у Загребу и у Београду. У Београду је положио и докторат из Српске Историје, године 1926. После је продужио науке у Италији, Румунији, и Бугарској. Кад. је основан грчки универзитет у Солуну, постао је тамо професором за историју балканских народа, и као такав развио је живу делатност за боље упознавање наше земље у Грчкој. Главни су му научни радови, досад, „Византијске принцезе у Србији", „Јоахим, молдавски митрополит“, „Ватопедската грамота на Асена !!". Припрема већи рад о односима између Србије и Грчке од 1804—1912.)

369