Nova Evropa

Интересовање за југословенску књижевност било је особито живо у Грчкој шездесетих година прошлога века. То је било доба када се радило на закључењу првог Српскогрчког Савеза, који је и потписан у Феслау, близу Беча, 14. августа 1867 године. Тада је, ако се не варам, као прва грчка студија о југословенској књижевности изишао чланак Јована Перваноглу, о српско-хрватској народној поезији, у атинском часопису »Филистор« (Ш, 1862). Перваноглу је, незнајући српско-хрватски језик, писао на основу превода на страним језицима, нарочито на основу талијанског превода »илирских« песама чувеног Николе Томазеа; иначе, он говори само о јуначким песмама, и изражава наду да ће бар најлешше из њих бити преведене на грчки.

Још пре ове студије Јована Перваноглу, објављен је, у часопису »Пандора« (за 1861 годину), грчки превод сјајне »Историје Српског Устанка« великог немачког историка Леополда Ранке -а. Како се види, грчки превод ове књиге изашао је на пуних тридесет година пре потпуног српског превода Ранкеове Историје! Мало доцније, у истом часопису, наш нацијонални историк Константин Папаригопулос, приказујући књигу А. Убичинија »Гез Четђег де Титаше«, обраћа грчким политичарима и грчкој јавности пажњу на Србију, и са својом генијалном интуицијом предвиђа, да ће та мала и тада још слабо позната земља убрзо постати врло важним фактором на Ближем Истоку.

Међутим, прве грчке преводе из југословенске књижевности начинио је не Грк, него Шибенчанин Никола Томазео. Томазео, који је већ 1840 године био превео грчке и »илирске« народне песме на талијански, остао је као избеглица пет година на Крфу (1849—1854) у живим везама с нашим највећим песником Дионисијем Соломосом, и са млађим писцима који су припадали његовој школи. Бесумње од Соломоса добио је Томазео подстрек да преведе југословенске народне песме, не више на талијански него на грчки. Томазео је на Крфу превео око педесет народних песама од којих су само четрнаест објављене 1864: и 1865 у часопису »Хрисалис«. То су само женске песме, превод је одличан.

Угледајући се, како и сам признаје, на Томазеа, Стеван Куманудис, који је доцније постао један од најбољих наших филолога и археолога, објавио је 1865 године у истом часопису десетак женских народних пе сама, које је он био превео на грчки у својим младим годинама у Београду. Док су Томазеови преводи већином у такозваном »политичком« стиху, петнаестерцу, обичном стиху грчке народне поезије, дотле је Куманудис задржао ме-

370