Nova Evropa

све његове »Песме у прози«, по разним алманасима и часописима (као што су »Ммеролојон Скоку«, »Елиникос Козмос«, »Фила«, ит.д.). О Дучићу, који је тада био при Посланству у Атини, изишло је и неколико чланака, међу којима треба нарочито забележити један, у часопису »Нумас« 1914, од познатог публициста Михајла Родаса. Напокон, за време Светског Рата, Грци су се упознали и са југословенском драмом. Тако је 1916 године једна београдска трупа (са Добриновићем) дала у Општинском Позоришту у Атини неколико представа из свога репертоара. Што је још много важније, новембра 1917 давала је трупа одличне грчке глумице Госпође Кивели на грчком »Сутон« из »Дубровачке Трилогије« Ива Војновића. Нажалост, тај грчки превод није нигде штампан.

Како се види из овог кратког прегледа, у Грчкој интересовање за југословенску књижевност није нова појава; оно је доста старо и било је досада прилично живо, нарочито ако се узме у обзир чињеница да су међу грчком интелигенцијом били веома ретки људи који су познавали српско-хрватски језик. Сем Томазеа, Куманудиса, и Владана Ђорђевића, сви други преводиоци које смо горе споменули преводили су са других језика. Они су ипак упознали нашу јавност са југословенском књижевношћу и често дали ванредно успеле преводе. Слободно се може рећи, да је данас у Грчкој југословенска књижевност много боље позната него у Југославији грчка. Треба се надати, да ће сада, када су основане Грчко-југословенске Лиге у Атини и у Солуну, и кад се код нас толико ради на културном зближењу са свима нашим балканским суседима, ово старо и увек живо интересовање постати још интензивније, и да ће се Грцима који су досада упознавали поглавито српска дела југословенске књижевности дати могућности да се упознају и са њеним хрватским и словеначким делима.

Рт, Михајло Ласкарис.

·_ Оде је тезо Matici Srpskoj.

Vojvodino stara, zar li nemaš stida? ,.. Veljho Petrović.

Zbog jedne dobronamerne beleške na omotu Vojvodjanskog Broja »Nove Evrope« (od 26. septembra 1927), koja je počinjala rečima da »ima nešto trulo u Matici Srpskoj«, tadašnja uprava Matičina — kako će se možda setiti naši stalni čitaoci — tužila je »Novu Evropu« sudu, pošto je uredništvo »Letopisa« {Marko Maletin) reagiralo na našu belešku na jedan

372