Nova Evropa

Nemačko-francuski Rat od 1870 godine bio je poslednji rat medju velevlastima koji se isplatio. Vek industrije bio je već svanuo, ali se još nije bio potpuno razvio, Oba protivnika bili su ekonomski nezavisni, To je još bio jedan propisan, stručan rat, Nemci su bili bolje spremljeni, i oni su iz njega izašli s plenom od pet milijarda franaka i s provincijom Elzas-Lotringijom., Nasuprot tomu, Svetski Rat svršio je sasvim drukče, Kad je Nemačka potučena, potpisala je obećanje da će platiti ratne troškove, Na koji je način ona to mogla učiniti? Nikad pre toga nije se ni čulo o takim sumama, izuzevši astronomska proračunavanja; stvarni troškovi pobede prevazišli su vrednost celokupnog pokretnog i nepokretnog bogatstva neprijatelja. Kad bi celokupno nemačko pučanstvo bilo, po klasičnom uzoru, prodato na dražbi za 100 dolara od glave i poslato u ropstvo, izneo bi prihod jedva jednu desetinu:ratnih troškova pobedničkih državi,

Predstavimo sada sebi jednu naciju kojoj bi, po cenu 50lemih napora, uspelo da osvoji svet. Nakon izvojštene pobede, ona bi odmah imala da odluči: u kojem stanju da ostanu pobedjene nacije, Ako stoji na gledištu, da njihove snage za obnovu i preporod treba uništiti da ne bi moglo doći do revanša, tada to znači da bi ona. morala razoriti i njihove fabrike i njihove laboratorije, čitavu onu dinamičku industrijsku strukturu koja u našem veku vodi rat; ali bi ona uskoro morala biti načisto, da bi tim razaranjem razorila i sposobnost tih nacija da nakrme iznos koji bi ma i izdaleka bio približan rafnim troškovima, A koji bi još put stajao otvoren? — Ako bi ostavila nacije u posedu njihove industrijske snage i delatnosti, tako da mogu proizvoditi bogatstvo, onda bi morala stalno da motri pažljivim. okom svaku fabriku, svaki laboratorij na svetu, da bi uvek bila sigurna da potajno ne proizvode sredstva revanša. K tome bi pridošla zadaća, da u isti mah vlada celim svetom, da upravlja, i oporezuje, A kamo sve to vodi? Njezine energije bile bi apsorbovane sistemom uprave, špijunaže, i Џасепја. Мјемпа industrijska struktura, nekada izvor njene moći, bila bi po nuždi zapostavljena i u opadanju, — nedostajalo bi joj podstreka. Svršetak bi bio brz i strašan, — Možda bi se odlučila i da preuzimanjem meprijateljskog područja pretvori pobedu u kapital, da sebi prisvoji plodne i rudama bogate krajeve. Ali šta bi s time? Da ih obradjuje i iskorišćuje vlastitom radnom snagom? То јој ništa ne bi koristilo, A. ako bi se odlučila da ih iskorišćuje s pomoću rekvirirane neprijateljske radne snage, uvidela bi uskoro da je na taj način hrana i sirov materijal više staju nego da ih je nabavljala trB8ovanjem. Ili bi možda onda obratila svoju pažnju pijacama. Ali koje·su bile njene najbolje pijace? Upravo one kojima se je služila ranije zajedno i naporedo s od nje pobedjenim velikim konkurirajućim nacijama, a sada se eto Ђоћ да te nacije pusti da žive kao ranije, niti sme da ih uništi,

34