Nova Evropa

повезаних дугим подземним ходницима, саграђених по висовима Вогеза. Исто ће таке тврђавице бити саграђене и на швајцарској граници, па се већ израђују планови за уређења, да се прелази узмогну затворити рушењем или дизањем у зрак путева и мостова.

Има се у виду и могућност, да би тежње за експанзијом нове Италије могле довести до експлозије. Већ од више година граде и поправљају Талијани своје путеве и цесте према француској граници, па су модернизовали и умножили и број својих тврђава у Алпима. Французи се немају много бојати у Алпима, јер ови су већ сами собом одбрана, поготово ако пролазе штити неколико форова, на погодним местима. Понајкритичнији пут којим би се могла приближити опасност јесте баш онај који иначе тако добро познаје посетилац Ривијере. Тога ради намеравају Французи да предео око Нице учине својим другим великим утврђеним подручјем, поглавито у интересу оба највећа покрајинска града Француске, Марсеља и Лијона.

Новац за све ове планове — три милијарде франака одобрио је већ француски Парламенат, а свршетак рада предвиђен је за годину 1935. Избор овога термина пада деломично као последица ратног утицаја на рађање деце у Француској. Прво, војна обавеза у Француској смањена је од три године на једну годину; и друго — што је много важније — године 1934 показаће се први пут »гладне го: дине« рођења, услед боравка људи на фронту и великих губитака: место 230.000 обвезника, колико их је било ре довно досад, биће их тада само 150.000.

И тако, док цео свет говори о миру, чине се по целој континенталној Европи припреме за рат, који би могао избити у току идућих десет година.

Г. Адам.

Будући рат. Усавршавање рата.

(Ово је извод из једног чланка познатог америчког ратног дописника В. Шеперда — William (6, Зћерћега —, који је угледао света у њујоршком часопису „СоШетз" 19. октобра 1929, а донела га је „Die Auslese” y својој јануарској свесци 1930. Наш извод је скраћен.)

Господин Џонс, ратни дописник из године 1918, хтео је недавна да види како ће изгледати идући рат. Зато оде прво у топовску тврђаву Западу НоокК, и ту се јави дежурноме официру изложивши му своју жељу. Официр га поведе уоколо, и Господин Џонс је имао прилике да се диви новим