Nova Evropa
Svetskog Rata, puno pisaca koji su.fobože »naučnim putlevima« ddkazivali potrebu i-celishodnost ratovanja. Neupuštajući se dublje u ovo pitanje i u ovakva shvatanja, potrebno je da ih bar letimično dodirnemo. Мао sam predmet ovoga. raspravljanja. -
Казе хе; Када зе јави spor. ne može ni na koji drugi način medju državama rešiti, pristupa se poslednjem sredstvu — ratu. No budući da rat dovodi u pitanje opstanak države kako one koja napada tako i one koja se brani, to treba upotrebiti sva sredstva da se izvojuje pobeda, Glavni instrument rafa je čovek: on je taj koji donosi pobedu, ili gubi bitku, Ljudi jedne države čine neprijateljsku vojsku, neprijatelj sko glavno borbeno sredstvo. Uništiti to sredstvo — »živu snagču neprijatelja« '— znači osigurati sigurnost pobede. Dalje se veli: pomoćni instrumenat vojske, boraca, to su razna materijalna sredstva, Dakle, uništiti i.ta sredstva, znači takodjer osigurati pobedu, — To je osnovna dogma za vodjenje rata i za dobijanje pobede u ratu. Idući'po toj logici: dalje, "proklamovano j je načelo: budući da se u pitanju sporova koja se rešavaju ratovima ističu pitanja koja tangdiraju interes: cele države, sviju državljana, prema tome i interes države kao celine, to:se onda, da bi uspeh bio sigurniji, za borbu u ratu mora angažovati i ceo narod u državi, iz čega nastaje obaveza sviju državljana, fizički šposobnih, da uzmu udela u ratu. Otuda je tip vojsaka kod skoro svih država dobio vid opšte obaveze, tip »паогиХапоба пагода«. Ovake osnovne doktrine dobile-su u svima državama zakonske sankcije; iz te ošnovne, glavne: ideje proističe sve ostalo, što se — pripremajući” ratove — radi još u miru: »naoružani narodi« зЕуагајц »паогиХапе Тобоге«, koji se još u miru podižu, uredjuju, kultiviša i obradjuju, a ma čije održanje idu milijarde narodnoga bogatstva, i parališu se milijoni snaga najproduktivnijih elemenata, »Uništiti da. bi se pobedilo«, načelo je ratne akcije. Pristalice i branioci ratova nalaze u takvoj akciji neke korisne, pa:čak i uzvišene, osobine; oni vele: »Dokazano je da posle ratova nastaje intenzivniji rad i život, da jača produkcija, i javlja se veći — nesamo ekonomski nego u svima granama radinosti i delatnosti — polet«. Dalje tvrde, da rat, kao posve teška radnja, i izuzetna od redovnih prilika i navika čoveka, razvija u narodima moralne osobine; da poimence i pre svega razvija patrijotizam do najvećeš stupnja, a taj osećaj potreban je za intenzivniji život: jednoga naroda; da razvija osećaje samopreбогепја, | najvišeg požrtvovanja, što čini čoveka višim i uzvišenijim; rečju, da razvija: sve one osobine koje čoveka čine jačim, krepkijim, pouzdanijim, i muškijim. 'Dakle, pristalice rata nalaze и гаји Као akciji i radnji mnoge koristi i dobra kako za pojedince ftako.još i:više' za celinu, za” 4 i smatraju ga integralnim delom patrijotizma. ;