Nova Evropa

nesmisleno. Kao što je rekao Sent-Bev, kod Komnstana su se najuzvišenije misli i najblašorodniji osećaji pretvarali u pepeo, I kao što nije nalazio cilja i smisla u životu, tako ga Konstan nije nalazio ni u sebi samome, Njegov opšti skepticizam okomio se i na njeđća samoga. U njemu stu postojale dve ličnosti: jedna koja želi i koja radi; druga, koja sa strane posmatra, i podrugljivo šapuće da su sve te želje i svi ti napori glupost i taština. Njegov osećajni život nije mogao doći do snađe i iskrenosti; njegov aktivni život nije mogao doći do odredjenosti i doslednosti,

Ništa Konstana ne prikazuje, možebiti, tako verno kao njeбоу slučaj sa Gospodjicom Pura, koji je opisao u svojim uspomenama. Zaljubljen u Gospodjicu Pura, on se, da bi je umilostivio, pokušao otrovati; ali ne u njenu prisustvu, nego u prisustvu njene majke, koja ба je bila nešto uvredila, Dobra polovina otrova prosula se; njemu je odmah dat protivotrov koji je on poslušno uzeo, i na kraju krajeva nije mu bilo ništa. » To nije bilo jedini put u mom životu«, veli on, »da mi je posle kakvog velikog podviša odjedanput postala dosadna ona ozbiljnost bez koje se u tom podvigu nije moglo istrajati, i da sam onda iz dosade pokvario svoje vlastito delo, Pošto su mi dati svi potrebni lekovi, očitana mi je polu-sažaljivo polu-visokoparno Jedna predika, koju sam saslušao s tragičnim izgledom. U tom je ušla u sobu i Gospodjica Pura, jer ona nije bila tu dok sam činio moje velike ludosti nje radi, — i ja sam iz jedne nedosledne delikatnosti pomogao njenoj majci da prikrije od nje šta se desilo, Gospodjica Pura došla je obučena za Operu, gde se to veče prvi put davao jedan Bomaršeov komad, Njena majka pozva me da i ja idem s njima, ja pristadoh, i moje trovanje, da bi ostalo do kraja «га Ккописпо, završi se večerom u Operi.« Konstan zacelo nije ni prvi ni poslednji mladić koji je hteo da svojim trovanjem umilostivi jednu ženu. Ali bi malo ko mogao posmatrati s takvom ironijom svoje vlastito trovanje, i to dok je ono još u toku,

Ličnost Konstanova mnogo je pretresana i objašnjavana. Na njegovo proftestantsko nasledje došla je racijonalistička filozofija XVIII veka; to je bio glavni uzrok te samoanalize koja mu je ubila volju. Pored toga valja imati na umu i njegov kosmopolitski od8oj, Rodjen od francuskih izbeglica u Švajcarskoj, on se vaspitavao u Belgiji, Engleskoj, Nemačkoj. Francuz po duhu, on je u toku svog vaspitavanja prošao kroz nekoliko raznih nacijonalnih kultura: to mu Je proširilo duhovni vidik, ali mu je : olabavilo moralni kompas. Najzad, ne treba zaboraviti da je on proživeo velike potrese i promene Francuske Revolucije i Napoleonovih ratova, U takvim prilikama, kada se sve ljulja iz temelja, teško je sačuvati duhovnu ravnotežu: jedni padaju u

92