Nova Evropa

nore propadaju zbog njega samoga i njegove kolebljivosti, Njegova ljubav nije tako jaka da mu može ispuniti ceo Život, ali ni tako slaba da se može lako savladati, Dokle je zajedno s Elenorom, Adolfu se čini da je više ne voli; čim se od nje odvoji, njena uspomena ne da mu više mira, Najzad, ipak prekida s njome; to пји иргораббије, а пјеба Ста ха сео život nesrećnim, O | | ___Po svojoj protestantskoj navici da drži stranu pojedincu protiv društva, Konstan krivi donekle društvo za Adolfovu nesreću. Adolf i Elenora živeli su nevenčano; ona je bila starija od njega; društvo je osudjivalo njihovu vezu kao nemoralnu i neprilični, — i upravo pod pritiskom društva Adolf je ostavio Elenoru, U stvari, Adolf je bio kriv sam sebi, On nije bio kadar za onu veliku i jaku ljubav koja ne zna ni za kakve razloge, Da je bio ludo zaljubljen u Elenoru, niko mu na svetu me bi mogao dokazati da je njegova ljubav nemoralna i neprilična, Ako je on bio u stanju da svoju ljubav WMritički promatra, i da uvidi osnovanost svih ргеКога Које je njoj društvo činilo, — to је samo značilo da on nije bio zaljubljen potpuno nego tek upola. U celom romanu majzanimljivija je stoga ličnost Adolfova, i njegova nesposobnost potpunog zaljubljivanja, On ostaje usred svoje ljubavne strasti strahovito uvidjavan, Svoje vlastite podreške posmatra i osudjuje kao da bi bile tudje, i izgleda kao rastrgnut izmedju razuma i osećaja, Njegova pamet пе daje njegovim slrastima da se razviju do svog najvišeg stepena, ali kako s druge strane on nema snage da svoje strasti uguši, on pati od jedne vrste poluljubavi koja ga muči kao svaka nepotpuno zadovoljena potreba, Adoll, to je tačna analiza one ljubavne nemoći koja nastaje usled suvišnog umovanja.

U tom romanu Benžamen Konstan daje nam ključ i svoje vlastite ličnosti, On je i sam patio od preterano razvijene sposobnosti samopromatranja i samokritike, Ta mu je sposobnost sasušila srce pre vremena i zaptila izvore vere i ljubavi, Njemu je bilo tek dvadesetitri godine kada je pisao svojoj prijateljici, Gospodji de Šarier, ovo: »Što duže o tom mislim, sve manje mogu da nadjem čemu služi ta budalaština koju zovemo „svet. Ne razumem ni cilj ni gradjevinara mi slikare ni figure te magjijske lampe kojoj i sam imam:čast da pripadam . ,, Žašto čovek ne uvidi jedanput zasvagda, da ne vredi toliko mučiti se danas kad se mora crći sutra, Engleski pesnik Tomson ostajao je po čitave dane u postelji, i kada bi ga zapitali zašto ne ustaje, odgovarao je, da ne vidi razloga zašto bi to činio, Ni ja isto tako ne vidim razloga hi za što u ovome svetu, i nemam volje ni za što,« Kad čovek suviše živi glavom, i hoće sebi sve da obrazloži i opravda, njemu se najzad može desiti kao Konstanu, da ne vidi ničem više razloda i da mu sve izgleda besciljno i

91