Nova Evropa

Зелена Буна.

(Писац овога чланка, Г. Dr. Давид Митрани — Mitrany пореклом Румун, натурализован је Енглез, који заузима одлично место у савременој енглеској публицистици. Њему је Карнеђијева Фондација за Интернацијонални Мир поверила уређивање „Привредне и социјалне историје Светскога Рата" за Балкан и Средњу Европу. Недавно је изишла прва свеска румунске серије овог великог дела, из његова пера, о којој доносимо — мало даље —- приказ TI, Драг, Јовановића. Г. Митрани је био љубезан да за „Нову Европу“ напише овај чланак, који садржи извод из његове књиге и уопште из његових студија о аграрној реформи и пољопривредним проблемима.)

Светски Рат је тако из темеља преокренуо навике и обичаје у Европи, да нам у животу и раду данашњих нараштаја готово ништа више не изгледа нормално. Наше привредне и политичке, друштвене и духовне вредности задобиле су тако жесток удар да ево још у дванаестој години након Рата не можемо да се повратимо у стару равнотежу. Па кад је све тако тумбе окренуто, зар се може рећи, да ли су промене тек деломичне и привремене, или су основне и стога — у људском смислу — сталнег МИ покушати доносити суд о томе значило би упуштати се такорећи у прорицање. А ипак, има извесних промена које савремени историчар мора бар забележити; међу овима можда највише пада у очи она коју су згодно назвали »зеленом буном«.

Од почетка прошлога века били су умови и напори људи апсорбовани грозничавим напретком индустријске производ ње и развитком трговине. Напоредо с тим је и наука о привреди била задубена у проблеме и нове могућности индустријског развоја. У толикој мери, да су западни економисти једва и поклањали пажње савременоме буђењу села и тежака који су тражили и за себе места на сунцу. Ова појава имала је, наравно, други изглед и другу снагу према томе у којој се земљи јављала. У неким земљама носила је, углавном, стручно обележје, док се у другима истицала више као покрет класни, сељачки. Ово друго је био случај нарочито у сељачким земљама Централне и Источне Европе. У следећем настојаћемо, прво, да одредимо овоме покрету место у оквиру европске социјалне еволуције, а затим, да уочимо и издвојимо елементе који су дали облик политичким назорима сада тек пробуђеног сељаштва.

ђ.

Међу разним социјалним последицама Светскога Рата,

на Континенту се понајаче осетио пад великог поседа.

101 | у