Nova Evropa

U času kada je Poljska, pre dvanaest godina, ponpvo dobila državnu samostalnost, bilo je u poljskim . zemljama mnodo kaoličnosti i nerazjašnjenosti, S početka se je samo znalo, da će se poljsko etnografsko zemljište nakon stotridesetđodišnje pocepanosti opet sjediniti, i da će nova poljska država imati mnogo Šire granice nedo što ih je prvenstveno označila bila austrijskomemačka proklamacija od 5. novembra 1916, ili one o kojima je govorio ruski Generalisimus u svojoj proklamaciji upućenoj poljskom narodu prvih meseca Svetskog Rata. Ali kakva će u detaljima biti lmija pogranične zone, nije još 11, novembra 1918 mođao nijedan od poljskih državnikš tačno odrediti. To je pitanje tada izgledalo tako složeno, da je trajalo pune četiri godine pre nego što je uspelo načelno ба rešiti. Tom prilikom su morali biti uzeti u obzir u prvom redu mnogobrojni medjumarodni uticaji, pa se zato na kraju to pitanje i moralo rešiti kompromisnim putem. Ali u glavnim tačkama realizovan je prvobitni poljski program, i damašnja Poljska Republika, s obzirom na svoju teritorijalnu veličinu, dolazi na šesto mesto medju evropskim državama, zaostajući u tom poбједи veoma neznatno za Nemačkom. Po svojoj teritorijalnoj veličini, ona je u pola veća od kraljevine Jugoslavije, skoro tri puta tako velika kao Češkoslovačka, a za jednu četvrtinu veća je od same Italije. .

Donekle se manje povoljno predstavlja pitanje stanovniš(га, пјебоуе nacijonalne pripadnosti i društvene klasifikacije. Prema celokupnom broju stanovništva, Poljska je doduše takodje zadržala šesto mesto medju Rkontinentalnim državama Evrope, ali je po gdustoći stanovništva potisnuta čak na dvanaesto mesto. Pokraj srazmerno dosta gusto nastanjene Gornje Šlezije, koja je u tom pogledu prestigla čak ı Belgiju, i pokraj srednje nastanjenih vojvodstava: lodžskog, krakovskog, i lavovskog, koji se približuju po gustoći pučanstva Italiji i Češkoslovačkoj, postoje na istoku mnogi tipično poljoprivredni okruzi nastanjeni slično kao većina jugoslovenskih, ruskih, i bugarskih pokrajina. mdustrija je veoma nesrazmerno razvijena: na jednoj strani ima Poljska neobično žive industrijske cemtrume, a na drugoj strani strada od očitog nedostatka svake industrijske poduzeinosti, U mnacijonanom pogledu otpada па nepoljski elemenat {prema zvaničnim podacima) 31,4%, a ma poljski 68,6%. Ova okolnost, preko koje se je u prvom posleprevratnom perijodu brzo prelazilo na dnevni red, tek se u poslednje vreme od javno8 mnenja ističe kako treba, ı prouzrokuje vladama, parlamentu, i političkim strankama veoma ozbiljne briše. Zasada su učinjeni samo pokušaji za rešenje пастопајпоб ргоblema. i :

Još su veće poteškoće bile spojene s konsolidacijom unutrašnjih političkih prilika kao i s unifikacijom administracije.

148