Nova Evropa

Украјинци; у првом стадију народног препорода се налазе Белоруси, који су некада — у Великој Литванској Кнежевини која је имала унију с Пољском Републиком — представљали њену етничку основу. Литванци, Белоруси, и Украјинци из Волиња, у време ропства Пољске били су заједно с Пољацима предметом најоштрије, најбезобзирније политике денацијонализације од стране Царске Русије. У потпуно другом положају налазили су се пре Рата немачка мањина и Украјинци у источној Галицији, представљајући протежирани и привилегисани елеменат од стране немачке и аустријске владе, искоришћаван у народној политици противу Пољака. На оваквој позадини социјално-класних, верских, и народних разлика ствара се политичка и културна физијогномија појединих народних мањина у Пољској. На истој овој позадини оцртава се и однос ових мањина према народу и пољској држави.

Опћенито треба констатовати, да међу овим мањинама циркулишу врло различите политичке струје, које често међусобно долазе у доста оштре сукобе; а такођер је потребно истакнути, да међу украјинском, и нарочито белоруском, мањином ове струје продиру готово искључиво у њихове горње слојеве, док је маса пасивна и подлеже више утицајима класне агитације.

На однос споменутих мањина према Пољској Држави имају несумњиво утицаја инспирације које долазе споља, особито из суседних држава с Пољском, а нарочито од стране Немачке Државе и Совјетског Савеза, који настоје искористити мањински проблем као оруђе за своје политичке антипољске тенденције: Немци у тежњи за ревизијом западне границе Пољске, Совјети у настојању да конфликтима по: мањинском питању ојачају своју револуцијонарно-комунистичку пропаганду. Овај политички карактер мањинских питања у Пољској компликује могућност позитивног реше“ ња мањинског проблема, стављајући с једне стране државне факторе у ситуацију да се морају супротставити антидржавним махинацијама мањина, а с друге стране да морају удовољити њиховим оправданим захтевима и потребама у циљу да се на тај начин створе одговарајући услови за развој унутрашњег процеса консолидације државе. Изразом овог становишта пољских државних фактора јесте обавезно ма. њинско законодавство и мањинска политика у културношколском делокругу.

Народне мањине у Пољској су заштићене: 1) унутрашњим "законодавством (уставом и специјалним законима); 9) уговорима с другим државама (пољско-чешкословачки уговор и горњошлески пољско-немачки уговор); и 3) мањин"ским уговором од 1919 године. Потребно је истаћи, што се

154