Nova Evropa

industrijske krize, sa kojom se uzaludno bore mnoge zapadnoevropske države. Usled toša su se svi izjasnili za što užu saradnju i zajedničku odbranu svojih interesa, pa je Konferencija rešila da poljoprivredne zemlje istupaju zajednički, osobito ı na području Društva Naroda koje dosad nije dovoljno i stvarno uzimalo u obzir prilike i potrebe poljoprivrednih državaA, Ne radi se tu, naravno, o čisto lokalnim pitanjima i interesima pojedinih adrarnih državš, već se istodobno dodiruju i najkrupniji privredni i socijalni problemi uopšte, oko kojih se evo već dvanaest poratnih godina bez velikih uspeha muči kulturna Evropa, Konferencija u Varšavi naišla je na odjek u celokupnom javnom mnenju objektivnog sveta, zašto je najbolji dokaz diskusija koja se 6 zatim zapodela о tome u krilu samog Društva Naroda.

To bi bile uglavnom najvažnije tačke koje su se imale dodirnuti i osvetliti kad je reč o poljskoj privredi i njenoj obnovi. Ostaje još da se kaže nekoliko reči o odnosu poljske privrede prema medjunarodnim privrednim problemima. Jasno je, da su prošla vremena kada se na pitanja poljske privrede moglo gledati samo sa stanovišta pojedinih držav4A, Dok se još Jedini cilj agrarne politike sastojao u povećanju proizvodnje, moglo se rešenje pitanja ograničiti na okvir pojedinih država; ali danas, kada je najglavnijom zadaćom privredne politike postalo traženje i pitanje tržišta, pretvaraju se agrarni problemi automatski u prvorazredna medjunarodna pitanja, Zato je od naročite važnosti, da narodi i zemlje koji su i inače medjusobno srodni, i koji imaju slične ili identične interese, budu što bolje obavešteni o prilikama koje kod njih vladaju, o uspesima i neuspesima svojih nastojanja, O OLI O i namerama s kojima mislimo da poOE postavljene mete, S ovoga gledišta sam i ja pokušao ovde da iznesem poljoprivredne prilike u Poljskoj pred naše jugoslovenske prijatelje,

Dr. Adam Козе.

Пољска и Русија.

Узајамни пољско-руски однос толико је сложен, да се не може просуђивати само са гледишта текућих актуелности, нити под кутом припремања трговачког или каквог другог уговора. Тај однос има столетну традицију и необично широку културно-политичку позадину. Оно што се о њему може читати у уводницима дневне штампе варшавске или московске, нипошто не обухвата целу дубину проблема, који се развија без обзира на моментане дневне лозинке. Много боље него аутори новинарских чланака омогућују нам да уђемо у њега знанствено образовани политички

177