Nova Evropa

ушпа za vreme istrage u parnici protiv Petraševskoga; pa nežno i očmsko postupanje sa njegovim pastorkom, koji je — drzak ilen i bez razloga samopouzdan — izdašno zloupotrebljavao dobrotu Dostojevskog, iskorišćujući njegovu pomoć materijalnu i druge vrste; pa preuzimanje ma se dugova brata i pomoći njegovoj porodici, i još mnogo drugo. Dosta se toga vidi već iz njegova »Piščeva dnevnika«; ali se Još bolje vidi plemeniti iako neuravnoteženi, vatreni i bolešljivo nervozni, karakter pisca kad se čitaju njegova pisma. Nijedan čitalac neće posummnjati nesamo i ispravnost sviju fakata nego ni u iskremost duše koja ih opisuje. Toliko nesredjena i bolećiva, toliko uzrujana i usplahirena, ova pisma nam ipak mogu ponajbolje pomoći da zavirimo duboko u srce mjihova pisca, Njihov stil nije ugladjen i konvencijonalam, naprotiv, često je histeričan; ali je uvek iskren i pošten, baš kao i njihova sadržina,

Uzimajući u obzir ovu crtu Dostojevskoša, mi ćemo pristupiti letimično znakovima koje je njegova ruka stavila ma puteve njegova stvaralačkog genija, Oni nas neće sablazniti i neće mas zavesti u mračne ćor-sokake zlobe i neozbiljnoš ogovaranja. Kome nisu u sećanju one nežne, kao akvarelom naslikane, mesfimično semtimentalne stranice, posvećene životu na selu Varenjke Dobroselove, koje tako duboko zadiru u naša srca u »Bednim ljudima«, One su u malo drukčijem obliku, ali u istim semtimenftalnim umiljatim tonovima, ponovljene u romanu »Poniženi i uvredjeni«, Tu je opisano detinjstvo samoga pisca: to je jezero sa njegova imanja; ta starica što priča bajke, to je njegova dadilja, umetnički spojena sa domaćicom; taj šumarak, to je onaj isti kroz koji Je Fedja jurio sa prefarbanim mršavim telom prikazujući Indijance, I otac, prvo strogi, a onda nervozno-surovi i mučitelj, — to je Mihajlo Andrejević Dostojevski; i sentimentalna pripovetka »Alfons i Dalinda«, i Valter Skot, i napola dečja erotika, i mnogo šta drugo što je mamilo Varenjku ı Pastemjku iz »Belih noći« i Njetočku Njezvanovu, sve je to uzeto iz života piščeva. Taj život i lična zagrejanost pustolovnoš i sentimentalno-ljubavnog romana XVIII stoleća, kao i doba novog humanizma [Žorž Sand), spleli su se i izmešali u složenu šaru doživljaja junaka i junakinja Dostojevskoga. Dnevnik Varenjke Dobroselove, s njenim maštanjem i s njenom ljubavlju prema jadnicima, mežnost devojačke duše Makara Aleksijevića, i ljubav prema promašenom životu, — sve je io njegovo, piščevo, Nesigurnost i nespretnost osećanja svoje čudnovatosti, i sramežljivosti, to je iz vlastite autobiografije; ali je u isti mah i vezano sa tradicijom Karamzina, Žorž Sanmdove, i Gogolja, i ulazi šotovo u celokupno stvaranje piščevo, Uspomene iz detinjstva, o prirodi zavičaja, miris breza i gljiva, — sve se to pojavljivalo u svesti pisca u dalekome Sibiru, dok je bio

274