Nova Evropa

a balkanska je Makedonijom i njenim primorjem, Grčka ima izvrsnu slobodu kretanja, i potreba za prostranstvom za nju ne postoji kao akutan problem; ali iz njena geografskog položaja proizilazi potreba odbrane kako u Sredozemnom Moru tako i na Balkanu, 8de su njene severoistočne granice pod pritiskom bugarske stalne težnje za izlazom na Jegejsko More, — B ugarska je balkanska zemlja takodje bez deogralske celine, jer veliki deo Poluostrva drže Jugoslavija, Grčka, i Rumunija. Što je vrlo značajno, Jugoslavija obuhvata jezgro i središni deo Poluostrva, bez kojih je delova teško moguća napredna i trajna država na Balkanu, Zbog toda se u bugarskoj javnosti tako uporno podržavaju prohtevi za feritorijalnim proširenjem. u pravcu naše istočne | južne granice, koji se pritom pojačavaju, ili maskiraju nacijonalnim motivima. Bugarska isto tako hema slobode kretanja prema jufu, te otuda njena stalna težnja za izlazom na Jegejsko More preko grčke teritorije, A sem toga, Bugarska nije oslobodjena zauvek ni ruskog pritiska na njenu teritoriju poradi njena Beografskog položaja prema Carigradu, — Rumunija je balkanska i srednjoevropska država: balkanska je teritorijem istočno od Karpata, a zapadno od njega je Erdelj koji pripada Srednjoj Evropi, — to su dve oblasti sa posebnim kulturno-privrednim orijentacijama; Dunavom i preko Crnoga Mora, Rumunija ima dobre veze sa svetom, iako ove veze nisu uvek sigurne, Problem. prostranstva za Rumuniju kao i sve ostale balkanske zemlje nije akutan, ali problem položaja zadaje Joj mnogo brige, jer su njene istočne granice izložene stalnom ruskom pritisku, koji je posledicom ruskog nacijonalizma i stalme ruske težnje za slobodom kretanja u tome pravcu. — Češkoslovačka je teritorija deo Panonske Nizije, te prema tome ne predstavlja geografsku celinu u Srednjoj Evropi. U pogledu prostranstva i položaja, Češkoslovačka nema naročitih nezgod4, jer nemački »dranmgš« slabo dejstvuje danas; ali je njena sloboda kretanja ograničena nedostatkom morske obale, te je upućena na Jadransko More i naše obale, gde leže najprirodnija i najbliža pristaništa za Panonsku Niziju. — Madžarska, iako obuhvata središnji deo Panonske Nizije, ne predstavlja geografsku celinu, a pritom je veoma skučena u slobodi kretanja. Da bi njena teritorija dobila približan oblik geografske celine sa naslonom na Karpate i Dravu, nedostaju joj Erdelj, Banat, Bačka, i Slovačka, — upravo nedostaju sve one oblasti u kojima je predrama Madžarska poglavito vršila nasinu madžarizaciju; te iste oblasti i danas Madžari traže, lako su ovo neosporno geopolitički zahtevi, oni ih oblače u nacijonalno ruho, da bi ih lakše proturili kroz evropsku javnost. U pogledu slobode kretanja, Madžarska je najprirodnije upućena na vezu sa gornjim Jadranom preko Savske Banovine (koja je veza pre Rata bila izražena u nagodbi sa

333