Nova Evropa

Knjige i listovi, | Druga Ruska Revolucija, prikazana od njenih učesnika, XIV. Aleksandar Kerjenski,

Aleksandar Fjodorović Kerjenski, jedan od vodja Ruske Revolucije i za kratko vreme ruski državni poglavar (protivnici su ва podrugljivo zvali »Aleksandar IV«), rodjen je godine 1882, u skromnoj i malo imućnoj ruskoj činovničkoj maloyaroškoj porodici, Otac mu je bio direktorom 'imnazije u Simbirsku, imajući medju svojim učenicima i sina oblasnog školskog nadzornika Ilije Uljanova, Vladimira, budućeg Ljenjina, tako da su porodice Kerjenskih i Uljanovih bile u dobrim vezama. Ali se Aleksandar Kerjenski — kako priča u svojim uspomenama — ne seća mladog Vladimira Uljanova, koji je bio za dvanaest godina stariji od njega, Svršivši srednju školu i univerzitet ({pravnički fakultet), Kerjenski se odao advokaturi, prvo Као koncipijent a onda i kao samostalan odvetnik, baveći se u isto vreme politikom i publicistikom (bio je članom stranke socijalista-revolucijonar4). Godine 1912, mladi advokat stekao je veliko ime svojim učešćem u parnicama izazvanim pokoljem radnika u istočnom Sibiru eksploatacijama društva »Lena Gold F ields«, Još i pre toda bio je Kerjenski omiljen advokat radnika i revolucijonarnih vojnika, koje je branio pred vojnim sudovima, Uzevši učešća u burnoj izbornoj kampanji za Čefvrtu Dumu, izabran je za poslanika бтадоуа Saratovske Gubernije, te je zauzeo mesto na krajnjoj levici Dume, ušavši u frakciju takozvanih »trudovika«, umerene socijalističke grupe, budući da nije smafrao oportunim da se ističe kao socijalist-revolucijoner, inače jedini u celom Parlamentu. Govornička tribina Četvrte Dume i njenih važnijih odbora stvorila je Kerjenskom sverusku slavu: njegova grozničava, uzbudljiva, pomalo bolešljiva i histerična besednička ličnost, njegova izvanredna energija, i njeBove veoma razgramate veze sa radnicima, seljacima, infelektualcima, vojnicima i mornarima, istakli su ga u prve redove ruskih političara, Na početku Svetskog Rata, nenapuštajući odlučno opozicijonalni, pa čak i revolucijonarni, stav prema Caru i Vladi, Kerjenski se ipak stalno borio sa defetizmom, kao ideolog revolucijonarne odbrane otadžbine. Uoči Revolucije, Када се nezadovoljstvo prožirilo i na najviše krugove društva, Kerjenski je, čuvajući svoje stare veze, sticao nove posred onih društvenih elemenata koji su se sve više, uprkos svoga položaja, približavali revolucijonarnim shvatanjima, Već prvih dama Revolucije, on se ističe kao jedan od njenih prvaka, i kao takav biva izabran za potpredsednika Petro-

379