Nova Evropa

stvorena više u dubinama ljudskih duša... Ja sam pozivao mase na požrtvovna dela, i tražio sam od svakoda junaštvo u ime Rusije — naše preporodjene Majke, Hiljade i hiljade ruku dizale su se u vis i iz hiljada grla čula se gromka zakletva: Oni su se zaklinjali, da će verno i do kraja služiti Domovini i Revoluciji. Nov život radjao se medju starim zidmama Dume! Nov oganj nade, nov plamen težnja, počinjao je da бог, mistično-tajanstvene sile vezivale su mase u novo jedinstvo. Mnogošta prekrasno, a i mnogošta strašno preživeli smo onda od onog vremena, ali i do današnjeg dana osećam ja veliku, beskrajno veliku dušu naroda, baš onaku kako sam je poznao u onaj čas :,.« Iz ovih i ovakih odlomalka, patetičkih ili ubedljivih, čitalac dobija dobru sliku psihološkog stanja Rusije na ртаби novoga doba.

Privremena Vlada bila je obrazovana, Kerjenski u njoj. igra, kako već znamo, vodeću ulogu, On u svojoj knjizi prikazuje veoma Tačno i dosta iscrpno ogromni i korisni zakonodavno-administrativni rad ove Vlade. Ali mi ovde me možemo ulaziti u detalje, iako bi to možda bilo potrebno učiniti, ako ne radi drugoga a ono da se još jedared podvuče ona zaboravljena činjenica, da je Privremena Vlada Kerjenskog stvorila juridičke forme za one najpotrebnije promene u novom životu Rusije, koje su bile prvi plod Revolucije. »To su najači i najlepši utisci moga života, — sećanje na rad koji je izvodila prva Vlada. Ona je bila sastavljena, prema opisu Ljenjinovu, od deset ministara kapitalista, medju kojima sam ja igrao tobože ulogu ,taoca demokratije. Medjutim, Ljenjin i njegov partijski štab nisu ni izdaleka imali sklonosti da se odreknu pohlepnosti za vlašću i da požrtvovno posluže domovini i narodu, dok su milijonari Tereščenko i Konovalov, pravi plemić-vlastelin Vladimir Ljvov, i najkarakterističniji liberalni intelektualac тбагјоу, raspolagali takvom idealnom sposobnošću, Knez Georgije Ljvov bio je tipičan predstavnik Privremene Vlade i onog duha kojim je ta Vlada bila nadahnuta. Taj punokrvni aristokrat, čije se бепеаloško korenje ubilo u početnom dobu ruske istorije, bio je van svake sumnje najčistiji demokrat medju svima nama, — niko 0 on nije umeo fako da simpatiše sa dušom ruskoga mužika ...« ·

Prikazavši početak anarhije, i specijalno raspad vojske, Kerjenski prelazi na analizu onog kako je spremljena ofanziva u leto 1917 godine. Ta ofanziva imala je, prema njegovu tumačenju, jedan naročit i specifičan značaj: »Kako je predsednik Vilzon kategorički izjavio, Ruska Revolucija učinila je mogućnim ulazak Amerike u rat, čime je izazvana promena u odnosu snaga na bojnom polju... U leto godine 1917 radilo se na tome, da se zapadni front održi do dolaska Američana, Taj opšti ratni plan Saveznika upućivao je Rusiju u naročitom pravcu, i postavljao

384