Nova Evropa

jinskog antagonizma, nažalost još uvek veoma јакоб, povoljno uticali na prestiž i privlačnu snagu našeg ujedinjeno naroda,

Ali, budući da ni najveći nacijonalni prestiž jednoga naroda ne može imati privlačne i osvajačke moći bez доо пов društvenog dodira, a оуај је еНКказап зато Код гпаћће brojne snage, odnosno brojne nadmoći, to je za nas, bar zasada, nemoguća asimilacija drugih naroda, i to baš u onim delovima Bačke i Banata gde bi nam bila najpotrebnija, jer je naš narod baš u njima brojno inferijoran, Stoga, sve dok se ne uspostavi bar donekle brojna ravnoteža izmedju našeg i ostalog življa u tim krajevima Bačke i Banata, ne treba ni računati sa mogućnošću da asimilacija neslovenskih пагода postane ozbiljan osvajački faktor, već treba nastojati dobrom i pravednom privrednom i kulturnom politikom umanjiti opreke i pripremiti teren za državotvorno osećanje i delovanje gradjana bez obzira na njihovu narodnu i jezičnu pripa:dnost,

Dr. Vladan Jojbić.

Бенедето Кроче о духовним снагама савремене Европе,

Ослањајући се на свој средишњи принцип, да је историја синтеза извесних општих и главних струјања и сударања духа, сматрајући да су покретне снаге сваке историје њени чиниоци (јаНот) а не голо и хронолошко- ређање чињеница (јафи), Бенедето Кроче је иу својим »УВОДНИМ поглављима историје Европе у Деветнаестоме Столећу« (Бари, 1931) поступио аналогно и по истоме реду као у својој ранијој »Историји Италије«. Ради се о трима синтетичким и снажно концентрисаним поглављима, у којима Кроче анализује духовне изворе Деветнаестога Столећа, — онога столећа које је интрансигентни Леон Доде назвао »глупим«, а које Гуљелмо Фереро истиче примером свим осталим столећима Европе. Столеће, у коме се Европа формирала Европом, — у коме је она, заправо, дала сву суштаствену идејност изразу и значењу Европе; и у коме се она поново раскомадала у фрагментарност својих истина, изгубивши своје значење и издавши своје начело. То не каже Кроче. То каже ова нова Европа, или тачније ова проту-Европа, која се издиже у тами Двадесетога Столећа. Идејни чиниоци Деветнаестог Столећа, како их види Бенедето Кроче, садржани су у три поглавита елемента, која он излаже у три поглавља; то су: »Религија слободе«, »Супротна религијозна исповедања«, и »Романтизам«.

405