Nova Evropa

danja Drugog Kongresa, koji je održan od 25, do 27. avgusta, izabrane su komisije za kulturna, privredna, pravna, i · organizacijona pitanja, koje su izradile rezolucije za skupštinu, i to k sledećim tačkama; »Osiguramje slobode kulturnog razvitka«, »Osiguramje privredne ravnopravnosti«, »Osiguranje prava na državljanstvo«, »Ravnopravnost u pogledu prava izbora i pri njegovoj primeni«, »Uredjenje pitanja jezika«, »Putevi za uredjenje sporova izmedju vladš i nacijonalnih grup4«, »Pitanja organizacije«. Predsednik Vilfan završio je Kongres izražavajući želju, da svaki od članova »u svojoj zemlji naidje bar donekle na razumevanje i zadovoljštinu za rad koji mi ovde vršimo, Njegovi zemljaci pozdraviće u njemu zastupnika njihovih najvažnijih interesa, A i protivnici će svakome pojedinom od nas morati odafi priznanje, da smo ljudi koji se pošteno i otvoreno borimo za dobru stvar, Do vidjenja!...« Isti članovi koji su pripremili Drugi Kongres (pored predsednika Dra, Vilfana, već spomenuti Dr, P, Šiman i Geza Sile, te Leo Mockin — Motzkin —, poslovni predsednik Odbora Jevrejske Delegacije u Parizu, i grof Stanislav Sjerakovski — Sierakowski, — nekadanji poljski poslanik u pruskom saboru) izabrani su za pripremanje TrećeĆć Kongresa; a Dr. Amende preuzeo je ponovo vodjenje poslova, samo što je za ovo sad utvrdjeno središte, i to Beč, zbog svog centralnoš položaja,

Na sednicama pripremnog odbora, kojih je opet bilo četiri, raspravljalo se naročito o načelnim izmenama u pogledu uslova za prijem učesnika na Kongres, pa se sve više potvrdjivalo saznanje o potrebi pomno proučavanja pitanja narodnosti {»Natonalitatenkunde«), koje bi služilo osnovicom pri praktičnom rešavanju i donošenju konkretnih zaključaka, Osim toga, zbog sve obimnijeg rada i sve većeg interesovanja u Javnosti, osetila se potreba za što tešnju saradnju sa štampom, pa su — ч Ветипи (juna 1927) — 3„delegati nacijonalnih бгира priredili u Hotel Esplanadi politički prijem za novinare i za učesnike Kongresa Saveza Društava Lige Магода (koji se baš tada održavao u Berlinu), Sim Treći Kongres Narodnih Мапјпа održam je, prema programu, od 22, do 24, avgusta 1927 u Ženevi, sa pet plenarnih sednica, i sa glavnom tačkom dnevnoga reda: »Opasnost za mir u Evropi usled nacijonalhe netrpeljivosti«, Za ovu je tačku naročitog ZOOL Aa dalo poznato hapšenje Dra. Vilfana u Rimu te _ водфпе, Njemu је Kongres dao zadovoljštinu izabravši ga ponovo, skupa sa svim ostalima koji su dotle uz njega radili, za predsednika, Osim tačke o nacijonalnoj netrpeljivosti, raspravio je ovaj Kongres ı doneo Još rezolucije k sledećim tačkama: »Državni suverenitet 1 zaštita manjina«, »Unutarnja 1 uzajamna saradnja nacijonalnih бгира«, 1 »Pitanja organizacije«, Pored toga je raspravljano i o pojmu i proučavanju »narodnosti«, pa su — povodom opširnog

425