Nova Evropa

drančica na staro пазе drvo, a u robovanju Sledamo i naš divan ukrštaj, U sili gledamo i sadjenje, u kmetstvu i robovanju Uuzi| mamo i školovanje, u tudjinu i strancu beležimo i novi prihod, zato mi celu tu takozvanu »narodnu nesreću« i žalost držimo ujedno i prolaznim odbranbenim, lenjim refleksom naše ustajale neznalosti, pred onim sudbonosnim što je bilo, što može da bude, i što možda Jeste naša sreća,

Kao pokrajina, Bosna je središnja i centralna, ona leži na sredokraći naše države, i zato je ona svima пајхбодпе bliska, pa se svi njeni originalni pokreti kao prijatan trus svugde brzo šire, dok će sva spoljašnja talasanja morati uvek da dopru i do nje, da se i u njoj osete i da je potresu. No za nas je ovde naročito važno to što je Bosna baš, usled tog svog položaja, onaj deo našeg organizma koji niti može da se obidje niti može da se razdeli, i koji zato i duševno i telesno i sada i uvek ne dopušta bez samoubijstva da se srpski deo deli i cepa od hrvatskog dela, ili obrnuto, jer je Bosna srce spoja dve роја те, једпов #1705 bića, jednog i u duhu i u telu,

Pitoma i bođata, mamac za sve avanturiste i za sve Osva-– jače, Bosna je kroz sva čuda i pokore, što je proživela, pokazala veliku moć otpornosti i veliku žilavost samoodržanja. U celom svom lokalnom šarenilu ona ipak sačinjava jednu celinu i jednu jedinicu, Čak je ona lokalno, izgleda, povezana sigurnije, jače, i bolje, nedo možda sa celinom, tako da bi ona i izdeljena mogla sama za sebe da živi. U tolikoj meri naročita i individualna, ona je suviše tvrd deo a da se brzo može samleti u neko zajedničko brašno, pa će — kao i drugše pokrajine — sigurno dati snažan otpor svakom pokušaju nivelisanja i izjednačenja na silu; jer narod u Bosni, kao što ima svoju šaru u odelu, tako ima i svoj idealizam i svoje oduševljenje, pa se nikad nije bojao žrtava, i što je više bio gladan sve je bio srčaniji i jači, Ceo problem Bosne oduvek je, i u suštini, vezan sa Dproblemom najezde tudjina, te i ekonomski i kulturno treba Bosna naročitu upravu, da može da skine sa sebe okove, i da može da živi, Dok ne budemo imali veliku jugoslovensku individualnost, potreba je da se održe što više malih oblasti, medju kojima je Bosna jedna od najvažnijih i prvih. U Bosni postoje jedan idealizam i jedno oduševljenje, koji umeju dugo da trpe, da ćute, i da čekaju; u njoj je jedan prosečan rasni, antropološki dosta čist, po žilavosti i svojstvima naročito obdaren tip čovečanski, koji doduše nije od drugih naših pokrajinskih tipova mnogo udaljen, ali koji je kao varijetet bar isto toliko vredan koliko i najbolji koji možemo da izvedemo i da selekcijoniramo. Ona kao takav ima svojih ciljeva, i kao individualnost ljudska i kulturna treba da ima direktnih veza ı neposrednih komunikacija s ostalim krajevima, osobito s onima na koje je od prirode i

44