Nova Evropa

гих). Незапосленост у Пољској знатно је олакшана емиграцијом Пољака у Француску. У самој години 1930, достигао је био број усељених европских радника у Француску до 593 хиљаде људи. Слично је са Белгијом и са Луксенбургом. Холандија је запослила такођер известан број незапослених немачких рударских радника. Те миграције, дабогме, у већем свом делу, нису сталне него привремене, т. |. радница не остају стално у земљи имиграције већ се, након олакшања прилика у властитој земљи, или с извесном уштедњом, враћају у земље из којих су емигрирали. А будући да у некојим земљама постоји незапосленост само у извесним гранама продукције, док се у некима чак осећа несташица радне снаге, миграција би се дала згодно комбиновати између такових подручја једне државе са другим државама. Карактеристичан је случај Немачке, која — и поред свег свог големог броја незапослених у индустрији — мора за своју пољопривреду да узима у помоћ страну радну снагу. Некоје државе увиделе су већ ту могућност, па склапају између себе такозване »радничке« конвенције, и конвенције о настањивању. Штавише, имаде демографских писаца који предлажу склапање демографских савеза за измену пучанства између слабије и јаче насељених држава. Али томе би, дабогме, морали претходити бољи политички предуслови него што су они који данас владају у Европи и у свету. Колонизација европског становништва у прекоморске крајеве представља такођер средство за ублажење незапослености. Под колонизацијом, за разлику од еми_ грације, разумемо стварање нових продукцијоних јединица, нарочито у пољопривреди. За таково исељавање, где исељеник не терети пијацу рада земље усељења, још увек има доста могућности у земљама Јужне Америке, Канаде, и Аустралије. Наравно да је за све то потребна добра воља; сарадња, и јака организација између интересованих држава. Проблем незапослености је, у суштини, проблем подједнаке расподеле људи по целој земаљској површини сразмерно њеним економским изворима. Од те праведне поделе у крајњој линији резултираће светски економски напредак, па и светски мир. Миграције могу ту сразмерну расподелу да проведу, па је стога њихово организовање врло важан интернацијоналан проблем, за чије је решење потребна сарадња свих земаља. За Европу, која се досада трајно налазила у демографски ексцедентном стању, и која ће у таквом стању изгледа још дуго времена остати, питање миграција за решење незапослености од првостепене јг важности. MH ублажењем, па и нестанком, данашње економске кризе, питање незапослености за Европу неће бити решено. Остаће увек велик број њених становника који неће моћи

138