Nova Evropa

индивидуалности, и у затајивању оних који би евентуално могли да воде, стварају се егоцентрични захтеви умишљених појединаца, који се стварно ни у чему од масе не разликују, и који посвема маси припадају. Зато је »потпуно нетачно држати, да одушевљење маса зависи од вредности управљајућих људи; истина је сасвим супротна: друштвена вредност управљајућих људи зависи од капацитета одушевљења који у њ ставља маса«... Али постоје становити часови, и извесне епохе, кад се »причини, да се народна душа слеђује, да постаје глуха, завидљива и ситничава, тако да се у њој атрофира свака моћ социјалних митоса«. Ту се, наравно, мисли на часове које преживљава данашња Шпанија и данашња Европа: времена која немају одушевљења за било какав нацијонални или социјални мит, осим онога који представља деструктивност и релативистички песимизам, једнак очајању. Зато Ортега и Гасет налази једино спаса овоме недостатку одушевљења у стварању једне одабране мањине, и у издигнућу изабраног појединца на позицију вође. По његову мишљењу, то би имао бити рафиниран и истанчан интелектуалац, који на себи носи све печате аутентичног западњака: »Народ је организована људска маса, изграђена од мањине изабраних индивидуа«... Тога засада у Шпанији нема, и кривица није искључиво на политици, већ је треба тражити у шпањолском друштву, у срцу иу души свакога појединца. Осећајући тај недостатак одабране елите, која би могла да организује Шпанију и да њену расклиманом друштву даде нове облике, који би спасли и сам живот нације, Ортега каже: »Како може да буде организације у шпањолској политици, кад она не постоји ни у шпањолској конверзацији» Шпанија ће остати бескичмена несамо у својој политици већ и у свом друштвеном живљењу«... Потребно је научити најпре неколико појединаца и омања друштва, да могу међу собом говорити и да се умеју сносити, па тек онда да осете и створе хармонију друштвеног и државног живота. А то не може да буде без духовне аристокрације: »Друштво без аристокрације, без одабране мањине, није друштво«.

У Шпанији, према тврдњи Ортеге и Гасета, аристокрације и одабраних индивидуа нема; или барем, они нису играли видније улоге у животу шпањолског народа. »Аутономна личност, која би у животу усвојила индивидуалан и савестан активитет, била је одувек ретка у нашој земљи. Овде је све учинио народ; а оно што народ није могао учинити, учинило се само од себе. А народ може да изврши елементарне функције живота; али не може да створи ни знаност, ни вишу уметност, нити може да створи цивилизацију, састављену од компликованих техника, нити

149