Nova Evropa
фра Дидак да пронађе и средстава, гдјегод се могло, и код имућнијих приватника и код власти. Он је дапаче и сам изумио један начин за поуку неписмених, који је објелоданио у посебној брошури, те који носи његово име. Том се методом и данас још појединци служе у Херцеговини у поучавању аналфабета. Наравно да су му при том послу били при руци многи свјесни учитељи у Херцеговини, које је Бунтић умио загријати за рад у народу; но већином је тај посао био повјерен зрелијим, напреднијим и одраслијим ђацима основних школа, који су сваки у свом крају, под надзором учитеља или жупника, ишли дневно по оближњим мјестима, да поучавају народ и буде у њему тежњу за просвјетом. Све је пак својим неуморним пјешачењем по Херцеговини фра Дидак надзиравао, упућивао, исправљао, и подупирао. Након обављених течајева, који би трајали од 3—4 мјесеца, за које би се вријеме готово сви научили читању и писању, добијао би фра Дидак од великог броја старијих и млађих ђака оба спола власторучна захвална писма, читко и брижно исписана, која су одавала велико поштовање и неограничену љубав и захвалност. Та је писма Бунтић љубоморно чувао и показивао, — а то му је и била сва плата и награда за његов труд.
Али се на тому није ограничило његово дјеловање. Његов велик план био је, да сагради на Широком Бријегу нову гимназију и конвикт, да би на тај начин могао узгојити више ђака те допринијети бржем интелектуалном напретку Херцеговине. Нажалост, тај његов наум, за којега је био почео прикупљати и потребна средства, прекинула је његова нагла смрт; али га његови насљедници прихватише, те након његове смрти прионуше на рад и не сусташе док не достигоше свој циљ. Данас се на најљепшем мјесту на Широком Бријегу диже поносно зграда нове фрањевачке гимназије, која спада у најмодерније грађевине ове врсте, а може да уконачи до 400 ђака. Уз нову гимназију диже се и нови спомен-конвикт, који носи фра Дидаково име; и у њему може наћи мјеста 200 ученика.
Осим тога, фра Дидак Бунтић био је, још 1904, започео градити и монументалну цркву на Широком Бријегу, у стилу старокласичних базилика, која својом архитектонском структуром наткриљује све остале цркве у Херцег-Босни. Зграда је давно под кровом, но како је Свјетски Рат омео далњи рад, остала је и до данас недовршена.
Своју ванредну активност и хуманост показао је фра Дидак Бунтић поводом Свјетског Рата, кад је несрећна Херцеговина највише страдавала од глади и несташице радне снаге. Путовао је по земљи прикупљајући од имућнијих хране и одијела за изгладњели народ и голу дјецу; ишао
159