Nova Evropa

što su Ulsterci i Južni Irci, te koji nemaju više zajedničkoga nego ovi, Česi su najnapredniji narod Istočno-srednje Evrope, dok Sloveni nisu tako visoko na etičkim lestvama,

Ali ovo uzgred, — Odbor Galerije otkupio je s Izložbe sliku Ljube Babića »Crna zastava« {koja je mišljena u gornjoj belešci od »ulicom u crnini«), kako izveštava »South V\/ales Daily Post« (od 28. oktobra).

Iz Velsa prevezena je izložba u Irsku, i to na sever, u Belfast, dlavnu varoš Ulstera, gde je otvorena na drugi dam Božića a zatvorena 18, februara 1931. Prvi je »Northern VW hig«, stari liberalni list Ulstera, doneo sliku Meštrovićeva »Marulića«, u broju od 21, decembra 1931, da uskoro zatim (24. decembra) veću polovinu svoje velike strane розуен јибоslovenskoj штеозн : Izložbi, sa tekstom i slikama {opšti izgled Izložbe: jedam kut sa deset slika, i ispod toga velika reprodukcija fotografije »Naše selo« od K,. Ružičke). Tekst počinje rečima, da

Belfast se može smatrati srećnim što je uključen medju бгадоуе Velike Britanije u kojima se pokazuje Izložba jugoslovemskog slikarstva i

vajarstva.,.,.,

pa daje kratki izvod iz predgovora Kataloga, o stanja ште!nosti u Jugoslaviji, da predje onda na ocenu radova:

Bez boljeg poznavanja mnacijonalnog života Jugoslovena ne mogu se lako wuditi ili kritikovati radovi ove Izložbe, Na prvi pogled, čovek je iznenadjen atmosferom impresijonizma u slikanju, te se dobija utisak kao da je razvitak donekle u zakašnjenju, Tu je mala razlika izmedju modernista Jugoslavije i modernistš britanske škole, Ovo se opaža naročito na radu Krste Hegedušića, koji je ovde predstavljen sa dve osobite slike, »Seljačka buna« i »Sajam u Koprivnici«, U obema su boje oštre i jasne, jako nisu prejake, Na prvoj je predmet grubi seljački život, pa dako se crtež možda neće dopasti nikom osim onih koji su najnapredniji u ocenjivanju, on je neobično živ, Istu živost nalazimo i ma drugoj slici, koja predstavlja nedeljni sajam na selu, sa uobičajenim cenkanjem i kretanjem взеђака Кој se bu skupljaju, Druga jedna slika koja pada u oči jeste »Bičevanje« Joze Kljakovića, držana u tamnijim tonovima, sa vanrednom dubinom osećanja, koju uzdržljivost u boji ı u crtežu čini još efektnijom, Iste karakteristike ima i slika »Ribari« od istog umetnika, u kojoj je postignuta velika snaga i lepota. U lepoj maloj sličici »Sima spava« portretira B. Popović divnu glavicu deteta, kako ju je savladao težak san a ipak kao da je mnestašna i budna. Druga lepa studija deteta je »Mala pralja« Veljka Stanojevića, Omera Mujadžića studija »Muslimanka sa тбабота« tamna je slika, koju spasava jedam jedini snopić svetla što joj daje čudan kontrast, Nije tipično jugoslovenska, jer bi mogla biti naslikana od umetnika bilo koje narodnosti, slika J. Bijelića »Akt«; u toplim bojama, ona je jedna od najboljih

232