Nova Evropa

Dražesna studija »Mala pralja«, od Veljka Stanojevića, pouzdano će privući živu pozornost: predmet je domaći, ali je vrio Јеро рободјег wu harmoniji boja, sa savršenim crtežom, i s puno detalja, U Kljakovićevoj lepoj slici »Bičevanje« ima misterije; originalno je predstavljanje svetog predmeta, u kojem svetlost pada na liguru u sredini, koja izgleda eterična u toj kompoziciji, Druga slika istog umetnika, »Žeme vezilje«, nije tako dobro komponovana, i ličnosti na njoj su nedoterane stilistički, ali je sen i tu odlično bačena, Treća njegova, poveća, slika »Ribari«, sa polunagim muškarcima i ženama, malo je prenatirpana, ı ima nedostataka u pojedinostima, Jedan portret deteta, u kutu Izložbe, prepun je Šarma nevinosti i čistote, uz odličan crtež, — dobija se utisak kao da se gdleda na malog filozofa kako spava, Nedaleko je i jedma karakteristična u tipu »Muslimanka«, sjajna slika, sa punim grudima i stasitom figunom, obuhvaćena senom; boja lica je neobično “delikatna, a pozadina je pogodna, tako da ostavlja opšti utisak mirne бгасјје,

Oni koji vole umetnost, a i svaki drugi gradjanin, ne treba да propuste priliku da vide ove tvorevine jugoslovenskih umetnika, Zbirka je i zanimljiva i poučna, sve i ako se čovek ne slaže u svemu s nji-

hovim idealima,

Ovaj člamak, skupa sa slikama, donelo je i nedelino izdanje istog lista, koje izlazi pod imenom »Belfast Weekly Ne ws« {u broju od 1, januara 1931). Donoseći vest o poklonu Ser Džon Laverija Galeriji u Belfastu, ovaj list (a broju od 10, januara 1931) ponovno potseća svoje čitaoce ma životopis Ivana Meštrovića, nekada siromašnog pastira iz dalmatinskog krša.

Decembra 27. (1930) izišla je beleška i u »Irskim Novo stima« (>bTIrish Ne ws«), pod naslovom: »Jedinstvena umetnička izložba u Belfastu«, u kojoj se skreće pažnja na Izložbu i ističu medju izlagačima Meštrović i Rosandić, Za slikare se kaže da su raznovrsni, ali »iako su neke slike gotovo sirove (crude), u svima ima pokreta i života«; poimence se spominju: »Ljube Babića odlična mrtva priroda« i Veljka Stanojevića »Mala pralja«; zatim »Sima spava« B. Popovića {»puna mira i zadovoljstva«), i »Sestra umetnika« Omera Mujadžića {»majstora u detalju«). I »Seljačka buna« Hegedušićeva će — kaže — »pouzdano izazvati interesovanje«.

Istoga dana (27. decembra 1930) zabeležilo je i »Irsko Vreme« (»Irish Times«) m Dublinu otvaranje Izložbe u Belfastu, ističući naročito radove Meštrovića i Rosandića; svoju belešku pisac završuje ovako:

Tek u novije vreme ostvarili su Jugosloveni nacijonalni ideal u umetnosti, i najmladja grupa slikara nastoji da strese sa sebe tudje · uticaje, pa da pokuša dati izraza duši svoje vlastite zemlje. U nekim radovima vidi se delovanje »džaza« u umetnosti, ali u drugima, i naročito kod portretA, jugoslovenski gdenije donosi čiltay niz odličnih sliki,

234