Nova Evropa

baš ukinula бод пји рофроги од 2 2000 iz razloga štednje, 22. maja doneo je »Mamchester Guardian« ponovo slike dveju Meštrovićevih skulptara (»Majka s decom« i »Mojsije«), uz belešku u kojoj se kaže, da je ova Izložba, stvarno, »izložba jednoga čoveka, ali da to nije omalovažavanje drugih kad je taj jedan čovek Meštrović, budući da diktatura jednog takova odličnog umetnika može biti samo ili izvor slave za njegovu zemlju ili za bilo kakvu izložbu skulpture«. Zatim govori o nekim Meštrovićevim izloženim radovima, poimence o »Madoni s decom« i o »Mojsiju« {uz slike); za оуоб розједпјеб Каге, da »potseća čoveka u prvi mah na Rodena, dok ne uvidi — da je bliži Mikelangjelu nego što je to Roden ikad bio«. Napokon je »Mančester Gardijen« ispunio svoje obećanje, pa je {u broju od 16, juna), po svršetku Izložbe, izneo broj posetilaca Izložbe u Mančestru — 31,896. I u Mančestru je, pre naše, bila Perzijska Izložba,

U »Manchester Dispatch«-u {od 16. maja) ima Iotografija s otvorenja Izložbe: Lordmer sa ženom i Јапсет око vrata i Dr, Giurić posmatraju Meštrovićeva »Mojsija«, Drugi poznati list »Manchester City News« doneo je dva članka o Izložbi, U broju od 16, maja, njedov umetnički kritičar (E. L.) daje svoj sud o Izložbi, počinjući rečima, da Galerija »čini vrlo važno delo donoseći u Mančestar neke od najboljih primera svetske umetinosti«, te sladeći čitaocima retko uživanje šio će da imati dledajući dela jugoslovenskih vajara i slikara, Dalje dovori o stanju savremene jugoslovenske umetnosti i O ulozi Meštrovića u njoj, pa prelazi na »бјаупи поји« {»key note«) Izložbe, Meštrovićevu veliku brončanu Hguru »АКога 510 зе биђа«, за Који kaže, da je u njoj umetnik »ovaplotio svu ideju lepote forme, u njenim linijama i pokretima«:; »cela stvar je (тата i uzvišena u svom једпозбаупо-јекибет ritmu, i udruŽujući svoju intenzivnu osećajnu sadržinu s lepotom veštine u izradi ona se uzdiže odista kao majstorsko delo spiritualnosti«. Zatim zastaje kod ostalih njedovih radova, i kod Tome Rosandića i mladjih skulptorA, medju kojima ističe »lepi smisao za formu i za rez« Frana Kršinića, koji »pokazuje prijatnu simpatična dušu u svim svojim delima«, i »asketizam Tona Kralja, koji potseća na El Greka«. Od slika, prvo mesto daie prikazima mrtve prirode i cveća (Ljubo Babić, Vinko Grdan)}, Kao zanimljiv prerafaelitski rad navodi slike Krste Hegedušića; zatim, »Dobošara« M. Tartalje, kao »prijatnu studiju dečaka u plavo, snažno naslikanu i delikatno crtanu«; i ljupku scenu u snegu Ane Marinković, »Sve u svemu«, kaže, »Izložba je silna, i ne bi trebalo da je propusti niko ko voli umetnost i njenu ulogu u ljudskoj delatnosti«. — Drugi mali članak {u broju od 6, juna) posvećen je Meštroviću; natpis je: »A moment with Meštrović«, a potpis »P. E. N.«; stvar vredi da bude prevedena:

238