Nova Evropa

кално оборивши исту на један цент по особи и на миљу, не би ли на тај начин од путничког промета спасли што се још спасти даје. |

Као примјер брзине америчких особних влакова, нека послужи чињеница, да »Реппзујуаша КаПгоаа Сотрапу« и »Меу-ХУотк Сепфта! Кагоад Сотрапу« одржавају свака по неколико особних влакова дневно између Њујорка и Чикага, што значи пут од око 1600 километара, који ови влакови преваљују за двадесет сати, тојест уз просјечну брзину од 80 километара на сат, и уз максималну брзину од 115 километара на сат. Манија за штедњу временом, односно за што већу брзину, присилила је жељезнице на неке промјене у трансконтиненталном превозу путника: устројене су, тако, комбинације путовања жељезницом и аеропланом, т. зв. »На - Аг Шпев«, које прелазе пут из Њујорка до Сан-Франциска за 48 сати, док чисто жељезнички процес у исту сврху захтјева око 110 сати. С овим системом, путник преспава ноћ у »РиШ тап«-вагону, да дању настави путовање троструком брзином у аероплану.

Концем Деветнаестога и почетком Двадесетога Стољећа, огромни таласи европског исељеништва допринијели су подједнако агрикултурној и индустријској експанзији, као и нагломе порасту жељезничког промета у Америци. У декади од 1890 до 1900, подвостручен је превоз терета, док је особни промет порастао за 35 од сто; од 1900 до 1910, тона-миља расте за 80 од сто, путник-миља за 102 од сто; од 1910 до 1920, ове се бројке повећавају за 62, односно 47 од сто. Противно томе, од године 1920 до 1930 године, теретни промет расте само за 9 од сто, док путнички пада за 34 од сто.

Жељезничку службу у Сједињеним Државама Америке савлађивало је, године 1929, око 1,700.000 намјештеника; но тај је број данашња господарска криза снизила на близу 1,200.000 особа. У поредби с овим, југословенске жељезнице, године 1928, давале су посла око 75.000 особа, тојест око 93 пута мање од америчких жељезница, мада је дуљина југословенских жељезница за 41 пут мања од америчких, тако да на два југословенска жељезничара отпада отприлике по један амерички. Бруто приходи америчких жељезница износили су, године 1929, 6.279,520.000 долара, од чега је издато само на плате особљу близу три милијарде долара (т. ј. близу педесет од сто од свеукупних примитака).

Данашња економска реакција у Америци стала је најприје да терети жељезнице. Тамо је, од конца 1929, пословање жељезница почело постепено да слаби, и данас се, усред љета 1981, налази на најнижој тачци све тамо од свр-

262