Nova Evropa

Medjutim, ni posle Rata nije mogla Amerika izbeći »mešanje u evropske stvari«; samo ба је htela ogramičiti — па trgovinu i kredit: izvozila je robu, a uvozila zlato, I mislila je da će na taj način postati središtem sveta, izvršiti svoju misiju kao »izraz želje Božje«, kako je Kulidž govorio u svome prodlasu Američkom Narodu pri stupanju na presto Predsednika Republike, Zlato je teklo u Ameriku, da otuda predje Okean prvo u vidu kredita i zajmova, i da se sad i efektivno opet vraća otkuda je došlo. Nastoji se raznim sredstvima zaustaviti ovaj neiščekivani proces s nepovoljnim posledicama, i pokušava ве »sledjene kapitale« načiniti likvidnima finamsijskim transakcijama i tehničkim zahvatima. Ali uzalud trud, uzroci leže dublje, pa se polako uvidja i u Americi, da je to bila kratkovida i sebična politika, koja se počinje svetiti; nju donekle opravdava jedino ne mmogo dublja i neodlučna državnička mudrost na ovoj strani Okeana, Nameće se pitanje, da li je spoljni pritisak dosta jak da se duhovi potpuno otrezne i da li je Herbert Huver dovoljno snažan duhom da se vrati na Vilzonovu limiju. Sudeći po pozivu što ga je uputio Predsedniku Prancuske Vlade, da dodje na razgovor u Belu Kuću, nije sva nada izgubljena ,..

Nedavno je jedan stari i iskusni američki publicist (O. G. Vilard, urednik njujorškog »The Nation«), — pišući o držanju Amerike u pitanju evropskih dugova, te ponavljajući svoje mišljenje o tom da u Americi narod i štampa idu jednodušno za Predsednikom i da nigde na svetu mema zemlje бде zvanični krugovi samim svojim postojanjem imaju toliki autoritet kao u Sjedinjenim Državama, — ponovio i svoju tvrdnju, da je Predsednik Vilzon mogao Sjedinjene Države povesti u rat isto tako na strani Centralnih Sila kao što ih je poveo na strani Velike Britanije i njenih saveznik4, da je samo hteo da na senzacijomalan i popularan način apeluje na stare predrasude {vidi uvodnik u beogradskoj »Politici« od 6. oktobra). To ne mora biti tek jedna bizarna tvrdnja; jer mi znamo, da marodne mase u mladim demokratijama, i van Amerike, idu slepo za vodjama, bilo na vlast bilo u opoziciju, i da politička zrelost naroda mora biti dobro prokušana da se vodje u teškim trenucima nadju na okupu {ili obrazuju Nacijonalnu Vladu, kao u današnjoj Engleskoj), Ali, za nas je ovde važnije, da je Vilzon poveo Sjedinjene Države u Evrop u, da je prekinuo — jednom za svagda — sa nemešanjem Amerike u evropske stvari, Gospodin Laval, pred svoj polazak u Vašington, izjavio je američkim novinarima, da on — »da bi se mogao kretati u teškoćama koje se nagomilavaju već izvesno vreme u svetu, — hoće da ima za vodju jednu francusku lepu osobinu: zdrav raztum«, i ponovio je to još jednom pred francuskim novinarima tu Americi.

244