Nova Evropa

ıi Nova Evropa

Knjiđa XXV, Broj 2. 26. februara, 1932

Звоно на узбуну.

Ужурбано се приправља одбрана земље. Од кога» — Од уласка туђе робе. Од робе које се има, и од оне које се нема. То је зато, да се удовољи ономе што је негдје било написано: »Свакој је држави настојати, да постигне активну трговачку биланцу«. Имало би то значити: више робе по вриједности, не по количини, — извести, а мање туђе увести. Дакле, трка за успјехом, да се у земљу увуче што више туђих вриједности у валути или у девизама. А оне ће опет — туђе валуте и девизе — послужити за појачање унутарње вриједности или угледа (јер је све имагинарно) темеља своје нотне банке. Дакле, то су средства и могућности, да се осигура земљи једна здрава валута.

У то се је дуго вјеровало. »Угледне« су земље биле оне које су имале здраву валуту. »Неугледне«, остале. Неугледне зато, што је њихова валута почивала једино на броју који их је покривао, а и на повјерењу оних који су давали у замјену за тај папир своју робу, своју радну снагу, и своје умно стварање. Али су онда »угледне« издале наређење: »Одричемо сваку помоћ оним државама које не уведу златну валуту«. Није било друге до прикупити што више златних шипака, и туђих валута и девиза »покривених златом«, и озаконити златну подлогу за своје новчанице: »За толико папира добићеш толико и толико звечећег злата«. Наравно, на тезуљама банака које издају новчанице. -

ИМ тада су, нешто милом нешто силом, све државе постале »угледне«. Али замало. Нијесу се обистинила предвиђања. Све друго. Исписана правила, што их оно научни, економисти огласише као нове мојсијеве плоче, показала су се апокрифнима, Или барем погрешна за ова времена и ове људе. :

Они који су имали најздравију валуту, прошли су најслабије. Данас једни, а већ сутра други. Установило се је, да је најскупља роба управо у оних земаља које су посједовале најздравију валуту. Успјешно им конкуришу земље.