Nova Evropa

А онда долази сусрет са Шилером. Овај одсек Гундолф није био у стању да на свој начин учини уверљивим. Јер, удруживши се са Шилером, под утицајем Шилера, Гете постаје и законодавац, експериментатор, теоретичар, естетичар. У стварању, ова естетика Гетеа често омета. Дакле, веза са Шилером није, у неку руку, увек корисна. Ова веза даје облик немачком школском образовању, постаје немачка школска епоха. И ту Гундолф не види праве користи. Стварају се у јавности илузије утувљавања, а и опсена најлуђа, и најкобнија: да се песништво, оно што је песма, — даје изучити. Ипак, Гундолф не може да замисли шта би било да се Гете није сусрео са Шилером, и да није сарађивао. Досада, према Гундолфу, Гете је код других налазио оно што му је требало, и то би увек нашао, ма којим путем ударио; овај пут, Гете налази у Шилеру — Шилера, а не Гетеа, не само оно што је њему, Гетеу, потребно. Гундолф не уме овде да се снађе. На крају, резигнирано признаје: не може се предвидети шта би са Гетеом било без Шилера; али се не може Гете ни замислити без Шилера. Дакле: не замишљајмо!... Свакако, Гете је сад спремљен за теоретичара; али теорија иде често на уштрб дубље поезије. Гете постаје теоретичарем због Шилера. То није било предвиђено, то није морало бити; а ипак је толико битно, да се без тога даљи Гете не да замислити. Овде Гундолф, дакле, мора да се одрекне самога себе, правоваљаности свога мита.

Трећи део зове се: »Entsagung und Vollendung«. Jlobpшава се, али и много штошта жртвује. Отказ, одрекнуће старога Гетеа. Гундолф је у овом делу необично суптилан. Да ли се Гете одрекао, што је морао (знак старачке слабости), или зато што је то у плану, унапред прописано, што баш тако мора да буде да би слика била потпуна

Гете долази најпре до уверења, да се човек не може отети судбини коју је сам изабрао. Не случајној судбини, него судбини чији је круг сам зарезао и отпочео. Могао је и да не отпочне; али, кад је корак учињен, он вуче даље. И сваки даљи потез — све даље условљава. У томе је сада Гетеова наука »отказивања« — »Entsagungslehre«, FberopBa идеја постајања укључује у себи и идеју морања. У »“/аћјуетмтапазсћаНеп«, првом свом роману одрекнућа, сваки мора да се држи свога круга: ко повреди круг (који је повучен на основу првих слободних покрета, а каснијих све условљенијих), тај је повредио једно велико начело, природно начело; он не бива кажњен за ту повреду, на основу морала, накнадно, него је та повреда сама собом већ и патња, казна. Човек не сме да повреди сама себе, закон о себи самом. Ето то је — вели Гундолф — смерност свезнајућега:

211