Nova Evropa

Прва строфа Гетеова пријевода: »Кјаббезапб уог der edlen Frauen des Asan-A ба«, као што је познато, гласи:

N/as ist weisses dort am бтлел Walde?

Istes Schnee wohl, oder sind es Зећућпе2 У аг ег сћпее да аге меббегсћто!геп, Ху дгепг "а Зсћиадпе, магеп меббе обеп, Ist kein Schnee nicht, es sind keine Schwane,

's ist der Clanz der Zelten Asan Aga...,

Очигледно је дакле Вилибалду Алексису лебдјела пред. очима ситуација и текст прве строфе »Хасанагинице«, само што ју је он у свом прозајичном приповиједању развукао тако да је нестало оне класичне језгровитости и љепоте којом се поређења одликују у нашој пјесми. Прије свега. нема онога типичнога питања ни побијања хипотетском реченицом као у народног пјевача; али се види да је њемачки пјесник нешто хтио побијати што му ледби пред. душевним оком, наиме оно питање из »Хасанагинице«: »ist es Schnee wohl, oder smd es Schwane?« Одговор у нашој пјесми: »мате меббезсћтојхеп« надомјешта Алексис суштом nposoM: »denn es blieb nicht Небеп«; или описује: »die aulflattern wollen und die Fligel wieder sinken lassen«. /lok ce у нашој пјесми, под крај строфе, констатује шта је то што се бијели, Алексис наставља негирајући питања (којих нико није ни ставио): »Auch Zelte nicht«&a a H pHjeu »Glanz« за »чадор«, из Гетеове прераде, употребљава нешто прије: »hellen Lichtglanz уетјепа«. Да прва строфа наше пјесме описује спољни изглед ратничкога табора, јасно је на први поглед, и то долази код Алексиса до изражаја: »Ез жаг е1п Lager, aber nicht von Клебзknechten«. Асоцијација између бијелих чадорова и великих комада бијелога рубља, разапета по шикарама и ниском грању, сасвим је природна. Можда је Алексис и знао, да су »Сорби« око Хавеле, као остаци словенскога живља, у сродству са Јужним Словенима, па је себи на тај начин дозвао у памет Гетеову прераду најљепше словенске народне пјесме за коју се онда у Њемачкој знало...

Dr. Г. Шамшаловић.

238