Nova Evropa

Nova Evropa

Кпјба ХХУ. Вгој 5. 26. aprila, 1932

TETE (GOETHE): PHMCKE EJIETHJE.

(Packe Eneuje I-X : „Hona Европа" од марта 1932, стр. 101—106.)

XI

За вас, о Грације, чисти на олтар сад умјетник ставља Лишће, а носећ вам још од ружа пупољке те.

Сретан то чини, јер својој се радној он соби весели Пред оком када му сва налик на Пантеон сја.

Јупитер обара чело божанско, а Јуно га диже. Фебус се макнуо свој тресући рудасти прам.

Озбиљно гледа Минерва с висока, а лагани Хермес Сврнуо настрану свој лукави и њежни глед.

Али је к Бакусу, к меком и санљивом, дигла Цитера Поглед што ватре је пун чак и у мрамору том.

Загрљај помиње она сад његов и ко да га пита: »Уз бок нам стајати ту красни зар неће нам синР«

ХП

Чујеш ли, драга, жив жагор што јечи са фламинске цесте“ Жетеоци су то; иду у далек им ДОМ.

Римљанину су жетву већ дожњели они, јер њему Церери не да се плест в'јенац, исказат јој част.

Светковина сад нема да прославе богињу вељу Која нам не нуди жир, златни но дава нам клас.

Ми ћемо обоје сада с весељем је славити тихо. Двоје је љубећих свеђ, за се, ко и читав пук.

Јеси ли икада чула о мистичном слављу што негда Из Елбузиса траг слједио оних што св јет

Сав су освојили2 Грци га дон јеше; клицаху вазда, Чак и међ зидинам тим: »Дођите! Света је ноћ«.

241