Nova Evropa

сваки ради на своме и из свога, о себи и из себе. Кад ми на то кажу да сам нацијоналиста, ја одговарам: да и не, према тому како се схвата појам »нацијонално«, односно »интернацијонално«. За мене и за нас, нацијонално то је наше ја; а интернацијонално, то је скуп усклађених и међусе разумљених ја. Сваки почиње и остаје са својим ја; али му разум и срце кажу, да има и неко више »ја«, а то је оно опће, свељудско. То је разумљиво за свакога ко није кривоуман и тупа срца. »Има ту мало скепсе, а треба вјере«, кажу ми опет. О не, пријатељи; зар ви мислите да су безвјерници они који не припадају ниједној секти»...

Вјерујем, да ће сунце излазити и гријати земљу. Вјерујем, да ће жене рађати дјецом и њиве плодом. Вјерујем, да ће љубав и жуљевите руке увијек градити а никад обарати. Руше само безумници и паразити. Вјерујем, да зли људи неће запријечити да се и добри рађају. Вјерујем, да кемија неће уништити, а исто тако ни извести на пут спасења, човјечанство. Вјерујем, да благостање није покретач свијета, и да бурзе, банке, и царинске ограде неће донијети хармонију ни богаташи правду. Вјерујем, да неће ни Хрватске Жене ни Коло Српских Сестара моћи послужити моделом ни Хрватске ни Србије, а још мање Југославије, већ оне гладне хрватске или српске жене штоу дроњак заматају сина и што му мали оброк млијека надокнађују пјесмом: »Да се ником не уклониш с пута«. Вјерујем, да будући синови тих жена неће никому пута закрчивати већ га пробијати себи и другима. Вјерујем, да нећемо бити посљедњи међу задњима већ полако постати равни најбољима. Вјерујем, напокон, да ће и овај наш бијели град постати оно што он још није, напросто зато што тако народ хоће, а он ће у њега донијети и срца и мозга, као што сада доноси све од чега он живи.

И. М.