Nova Evropa

Узроци економско-финансијске кризе у Југославији,

Тешка економско-финансијска криза која тишти готово читав свијет, и која је довела у питање данашње капиталистичко уређење привредног живота, захватила је, и морала је захватити, и нашу земљу. Привредне нити појединих држава, па и континената, данас су тако уско испреплетане, да је искључено да крупни догађаји у привреди не одјекују с једнога краја на други. Ипак је отворено питање: да ли су се догађаји који су се за посљедње двије-три године, а нарочито за ово посљедњих неколико мјесеца, одиграли у економско-финансијском животу других држава, морали, и уколико, одразити и на нашим приликама. Наиме, код нас се све потешкоће сваљују на »опће прилике«, и ствар се некако представља тако као да ми сами на ток догађаја, чак ни код нас самих, нисмо могли вршити баш никакав утицај. Изговор и оправдање тражи се чак и онде где је јасно да знатан дио кривице лежи на нама самима. Да будемо још јаснији, хоћемо да утврдимо, да економско-финансијске прилике и потешкоће иноземства нису увијек и код нас морале оставити оне трагове које су оставиле, односно да смо их ми могли и требали понекад избјећи.

Узроци наше данашње привредно-финансијске оине потичу, по нашем мишљењу, још из доба Рата. У другој половини Рата, Аустро-угарска је финансирање државних, а поименце војних, издатака углавном препустила била Аустро-угарској Банци. Инфлација је имала за посљедицу привидно благостање, те уколико се је уопће могло доћи до робе, показивала се је тенденција издавања навелико; чак и они који су раније живјели у скученим приликама, почели су отада да живе, што се каже, на великој нози. У том је правцу настављено и послије Рата; нарочито првих неколико година, кад је инфлација и код нас била добила великог замаха. Сви смо ми имали погрјешну импресију, да смо једна богата, веома богата држава. Приходи — на папиру — бивали су све већи, па су досљедно томе расли и издаци. О каквој рацијоналној штедњи није било говора. Сељак, наш најбројнији сталеж, за релативно кратко вријеме повећао је свој »стандард« живота за најмање којих 100%. Слично је било и са радником. А да не говоримо о средњем сталежу. Трговина, обрт, и индустрија, били су у цвијету. Оснивало се је и оно што требамо и што не требамо, без икакова смишљена плана, а често сасвим насумце, и за много веће износе него што се предвиђало. На тај су начин тешки износи ризиковани и изгубљени. Напоредо с приватницима ишла је и држава. Издаци су се гомилали, о приходима се није довољно водило рачуна. Прво се је испомагало код

323