Nova Evropa
M. Trivunca »Gete ı Jugosloveni«; te »Dobri genij naše narodne pesm e« (predavanje prof, Tropša u Pučkom Sveučilištu, 18. marta, str, 4/5); »G e t e« [opšti pogled — temeljna misao »Fausta« — napisao za Narodne Novine) Dr. Miloš Trivunac 19. marta, str, 5, sa slikom); »Geteova smrt« (prevod, od Maksa Hekera iz Insel-Almanaha, uz sliku, 21. marta, str, 4), uz izveštaj sa Proslave PEN-kluba u Zagrebu; »P esnički genije Johana Vofšanga Getea« (u broju od 22. marta); i »StogodišnjicaGeteove smrti i Jugosloveni« [24, marta, str. 6). U broju od 23, aprila donosi još belešku »Ivan Meštrović kao rapsod«, prema spomenutom članku M. Murka u »Prager Presse«, Da spomenemo još i »Slobodnu Tribunu« sa člancima: »Johann Wolfgang vom Goethe« (u broju od 26, marta, str, 6} i Buntovnik Egmont« (odlomak iz knjige H. H. Houbena »Der polizeiwidrige Goethe«) {u broju od 2, aprila, str, 677). — Uz napred spomenuti posebni broj ilustrovanog priloga slovenačkog »Jutra« {»Življenje m Svet«) navešćemo još, iz samoga »Jutra«, članak »G o e th e« u tri nastavka {5, marta do 19, marta) od B. Bor ka, i čitavu stranu posvećenu Geteu, u broju od 22, marta (s ilustracijama), Ostaje Još da zabeležimo priloge u splitskom »N ovo Doba«, poimence članak »G o ethe«, u broju od 26. marta {str. 33, sa slikom), koji je napisao V. Meichsner, Sušačka »Naša Sloga« donela je (u broju od 26. februara, str. 2) mali članak V., Antića — »G eteova Gođdina«; osečki »Hrvatski List« ima (u broju od 21. marta, str, 3) članak Dra. A. Hurma — »Gete i žene« {uz tri slike); a zagrebačka »Hrvatska Straža« članke: »Najsvestraniji pesmik protestantske Мета вбкКе« (и broju od 23, marta, str. 4), od P. G., i (u broju od 21. aprila, str. 4, s istim potpisom P. G.) »Posle glavne Geteove proslave« {u Zagrebu).
Još više i jače nego novinski članci i eseji po časopisima obeležile su Geteovu stogodišnjicu u Jugoslaviji Javne proslave, medju kojima je bilo nekoliko veoma uspelih. Najveća manifestacija ove vrste bila je svakako Geteova Proslavz: što ju je u Narodnom Kazalištu priredio zagr ebački PENklub u Nedelju 20, marta, pre podne, uz sudelovanje članova Narodnog Kazališta i članova austrijskog i zagrebačkog PENkluba. Molitvu Margšarete iz »Fausta«, u prevodu D. Domjanića, kojom je otvorena ova proslava, komponovao je naročito za ovu priliku Pran Lučić, a otpevala ju je Nada Tončić. Osim prof. Matla iz Graca, koji je govorio o »Geteu kod Slovena« {štampano u »Novoj Evropi«) na hrvatskom jeziku, бохого је о Geteu, na nemačkom jeziku, poznati austrijski pesnik F., Šic (Schiitz); a Tito Stroci recitovao je, u prevodu Vladimira Nazora, »Rimske Elegije«, i u prevođu M, Begovića, »Prometeja«.
356