Nova Evropa

Tako se nikad nisam klonio borbe, u opštem interesu (ili bar onom što ja takovim smatram), moram priznati da mi se ovako što još nikad u životu nije desilo, i da ništa пергја је nisam dosad doživeo, Prošlo je- mesec dana od onoga Četvrtka, a ja još uvek ne mogu da se priberem i idem po svetu kaomesečar, Ako se to htelo postići, uspeh je potpun. Ali, budući da književni i javni rad nikad nisam smatrao razonodom i privatnim zadovoljstvom, to osećam dužnost da ni ovake doživljaje ne zadržim za sebe, sve da su se desili ı u privatnoj kući a ne u poslanstvu; stoga nisam mogao poslušati savet jednog cenjenog prijatelja, da ćutke predjem preko svega, i da naprosto uzmem da za mene me postoji više neko ko je onako бтибо. mogao poniziti i sebe i mene u mojim očima, Istma je, Ja se osećam poniženim, ali verujući da to poniženje nisam ničim zaslužio, držim da ću ga lakše podneti iznoseći da na javnost, makoliko mi to u ovom slučaju i u ovaj čas teško padalo.

Dopuštam, uostalom, da može biti u celoj ovoj neprijatno} stvari i moje lične krivnje, iako je misam svestan; ako ništa drugo, trebalo je do kraja dosledno voditi računa o tome da se ovde radi o »dva гуећа«, 1 da treba svakoga uzeti onakva kakav je, Ali, kad je već došlo do sukoba, služiće. mi na umirenje svest, da ga nisam izazvao, već da je — kako se čini moralo do njega doći. Jer, kao što lepo kaže u svom današnjem članku Meštrović, Srom je udario u Kosovo pre nego što su onamo stigli Turci. I ja tvrdo verujem, da nikakva pojedima reč od moje strane nije povredila »kneza-pesnika« i kraljevskoš Poslanika, niti da nagonila na onakav akt, nepesnički i nediplomatski, — pripremalo se je to već izramije. A kratki spoj Je nastao i munja je planula kad je atmosfera bila prepunjena elektricitetom, Biću stoga, i ovako u duši ucveljen, zadovoljan, ako bura malo raščisti zrak, pa ja svojom ličnom žrtvom doprinesem da naš lutajući pogled počne već jednom prodirati kroz zamućene vidike problem4 koji su — kako se čini — još uvek na dnu svih ovih muk4 u kojima se radja naša oslobodjena macija. Alko бе зато паба deca, u leto godine 1942 ili 1952, imati pred sobom čistiju situaciju s obzirom па nacijonalna i konfesijonalna pitanja, — šta je stalo da li je, u leto 1932, jedan razljućeni »knez-pesnik«, ı »rasni genije« iz neposredne blizine Durmitora, izbacio iz državne kuće jednog nepokornog »knjiХеупоб Карјата« 1 петаспоб vojvodjanskog Srbina, koji nikako ne može da uvidi, da »pravoslavna pegla« mnije savremeno orudje za izgladjivanje plemenskih sporova, niti da je »srpska mistika« dovoljno ubedljiva i privlačna da »nemanićsku državu« učini »centralnom tačkom« za veliku Jugoslaviju, i da Meštrovića prevede žedna preko vode...

M. Ćurčin.

384