Nova Evropa

Биологија је показала, да нису све особине једне врсте подједнако стабилне, нити се подједнако наследно преносе. Најстабилније су најстарије особине, док су новије мање постојане; а то су баш особине врсте. Тако, например, нема готово никакве разлике у костуру животиња истог рода или исте породице (јер то је заједничка, стара особина), док се међутим јако разликују животиње по особинама карактеристичним искључиво за дотичну врсту, например по својој боји. У потпуној сагласности с тиме је и опажање, да најстарије особине човечје психе, као што су рефлекси и инстинкти, јесу и најопшштије и најаче и подједнаке код свих људи, док елементи разумности нису тако општи, те ту опажамо већ већа одступања од просечног нивоа код појединих индивиду4. Мпак, у погледу памћења и способности подражавања људи су у сваком случају много сличнији један другом него ли у моралу и способности логичног мишљења, том врхунцу еволуције врсте. Лако се даје уочити, да у овом погледу има много разлике како код појединих индивидуа тако и међу појединим људским расама. Логично мишљење и морал су особине нове у погледу еволуције, и зато нису довољно јаке и стабилне.

После рефлекса, најдубљи и најстабилнији у сваком човеку јесу инстинкти. Значај овог моћног фактора код човека често се не оцењује довољно, јер смо доста ретко у могућности да посматрамо код човека чисто инстинктивне радње: човек сам ствара себи услове живота с помоћу свога разума, и већ од детињства навикава се да више или мање контролише разумом сваки свој поступак. Али, иако наш разум анализира готово сваки поступак, и даје му објашњење циља и разлога, ипак је у основи врло многих човечанских радња први и главни покретач — инстинкт. Треба држати на уму, да основних инстинката има три: самоодбране, исхране, и множења, те су у ова три правца човечји поступци, у највећем броју случајева, по својој природи инстинктивни, јер је истинкт извор најинтензивнијих жеља, унутарњих побуда, и нагона у овим трима областима. У обичном друштвено-државном животу културног човека кад се овај нормално храни, кад му не прети никаква физичка опасност, и кад је сексуално задовољен, — инстинктивна база његових поступака, иако постоји, слабо се види, тојест не испољава се тако јасно; али чим је човек изашао из средине обичних услова живота, кад дуже времена нема хране или кад осети да је незаштићен и да му прети блиска опасност, или кад га гони страст, — цело се његово држање мења, и човек постаје такорећи друга »животиња«: инстинкт превлађује, гони га, и он врши читав низ поступака који нису (или су тек под врло слабом) контролом · разума,

363