Nova Evropa

између јединке и врсте. Човек не чини изузетак од овог правила. Човечји разум, слободни разум творца, који је створио културу и науке, поставља човека као полубога међу друге животиње, дајући му огромну моћ и власт над природом. Али, у случају да тај моћни фактор нема никакве кочнице, да му нема краја и да у случају потребе ништа не иступа противу њега у интересу врсте, у том случају човечји разум може постати највећом опасношћу чак и за сам опстанак људског друштва. У том смислу можемо, са биолошке тачке гледишта, разумети појаву и развитак новог психичког фактора — морала, који је према томе најзначајније дело бесконачно богате природе. Баш та неопходност, немогућност опстанка под новим условима без овог новог прогресивног фактора, насушна потреба, створила су њега. Морал за човека није украс, није ореол, није тек пријатна допуна суми других психичких фактора, — он је фактор који је потребан и условљен неопходношћу заједничког живота бића која могу бити опасна услед свога моћног интелекта. Из овога настаје читав низ нових питања и проблема, које ћемо покушати да изложимо, овако укратко, У једном посебном чланку. Јевген Јелачић.

Ekonomski pregled. Alber Toma (Albert Thomas],

(Lični utisci.)

Kome se nije, još iz gimnazije, urezao u sećanju lik Sokrata, koji je svojim moćnim duhom, svojom pronicavom logikom, i snagom svojih sugestivnih reči, znao u tolikoj meri da oživi ı da potrese srca i umove slušalaca da su oni koji su ga jedared син, обагал! пјебоу пп govorom, često po cenu svoga zdravlja i svoje slobode, hitali da ga ponovo čuju, kao što žedni hitaju izvoru sveže i čiste vode. Priča se o Tračaninu Amtistenu, da je dnevno pretrčavao po 40 stadija, a o Euklidu od Megare, da se je prerušavao u žensko (јег је tada muškima bio zabranjen ulaz u grad), samo da bi stigli u Atinu kada bi Sokrat držao svoju propoved, Alber Toma imao je nečeg sokratskog. lako problemi i pitanja kojima se po naklonosti i po profesiji morao baviti nisu uvek bili ni preterano aktuelni ni za svakoga zanimljivi, iako je on morao češće da govori kada nije bio raspoТобеп, пјебоуа gdovornička toaleta bila je uvek završena: bezbojni i suhoparni predmeti dobijali su pod vatrom njegove reči

366