Nova Evropa

Od početka pa do kraja svog upravljanja Medjunarodnim Biroom Rada, Toma je bio upravo srastao s ovom ustanovom, i kad bi neko hteo da opiše njen istorijat, morao bi u stvari da opiše život i rad Albera Tome za poslednjih jedanaest 50dina, Isto je tako i socijalna politika posle Rata usko vezana za njegovu ličnost, jer Je ova grana rada nesamo u nesrazmerno bržem tempu krenula napred već se i njena. primena znatno proširila, kako u pogledu zemalja tako i u pogledu broja ljadi koji se njome koriste i na koje se ona odnosi, Toma je svoju ustanovu i njene ciljeve branio na konferencijama, u Javnosti, kod vlada država članic4 i u Društvu Naroda. U prvim godinama, dok su još srca bila puna milosti i saučešća, a kase pune novaca, rad je tekao glatko, ograničujući se na organizaciju i izgradnju administracije i na specijalizovanje Biroa u pojedinim granama socijalmog zakonodavstva, što je kao rezultat dolazilo do izraza u pojedinim medjunarodnim konvencijama, preporukama i rezolucijama, kao ı u mnogobrojnim studijama i časopisima, objavljenim u izdamju Biroa, a rasprostranjenim i odštampanim širom celoga sveta, Posredni i neposredni uticaj Biroa bio je doduše ogroman, ali se on ograničavao tada ma socijalno zakonodavstvo, Kad je medjutim ekonomska kriza popretila daljem razvitku ovog zakonodavstva i njegove primene, te kad je mlin Biroa Rada — 1 pored aktivnosti ı optimizma njegova gazda Tome — počeo da melje bez dovoljno brašna, Toma se je bez mnogo oklevanja uhvatio u koštac s ekonomskim pitanjima, i kao autodidakt stvorio je sam sebi Sorbonu za ekonomske nauke, Njegov poslednji izveštaj, i rezolucije poslednje Konferencije, upućene vladama i Društvu Naroda, dokazuju dosta Jasno da veliki duh i neobično Jaka volja ne poznaju prepone i da se i po cenu najvećih napora laćaju one poluge koja jedino može pokrenuti ogroman teret krize sa mrtve tačke, Pritom se Toma držao Miraboova načela, da ni najveći talenat ne može da trijumfuje nad prilikama bez pristanka javnog mišljenja. Alber Toma je umro u najkritičnije doba po sudbinu čovečanstva, i karakteristično je za njeBđa i za nade koje su polagane u njega, да ба danas oplakuju razni slojevi, i radnici i poslodavci, i pristalice socijalizma i predstavnici kapitalizma, da ga oplakuju nesamo njegovi saradnici i pristaše, već i oni koji su se nekad najžešće protiv nješa borili, Ali su i za života svi u njemu nesamo cenili čoveka neobičnih sposobnosti već mu priznavali i to da je u potrebnoj borbi klasa on jedan od najpotrebnijih činilaca, Prema tome on nije imao potrebe da sačeka smrt pa da se koristi velikođušnoću latinske izreke. »de mortuis nihil nisi bene«. Ipak, ili valjda baš zato, njegovi бе ibiografi imati dosta muke, Olakšaće im posao prikupljen materijal i Arhiv Biroa Rada,

369