Nova Evropa

У ово мутно доба, није могуће јасно разабрати, колико има у свему томе, с једне стране, политичке демагогије, а с друге стране, политичког опортунизма; и опет, није ли заоштравање самословеначког становишта реакција против извесних погрешака у практичном извођењу југословенства, те одговор некојим теоретичарима у Београду, којима је југословенство безусловно везано са српскохрватским језиком и једном литературом. У истину, нема — барем досада —- никаквих објективних знакова да би Словенци на територији ове државе почели да се губе »у српскохрватском мору« (изузевши појединце који нађоше егзистенцију у српскохрватском делу државе, те који показују оне исте асимилацијоне способности које су показивали и раније у односу према Немцима). Ако је проф. Хауптман могао, с математском вероватношћу, да утврди време кад би, да су остали Словенци у Аустрији, на изложеном месту »Drans nach Osten«, ишчезнуо и последњи Словенац, не може да се закључује могућност такова процеса иу овој земљи, која без Словенаца не би могла да буде Југославија, и у којој Словенци у свим својим деловима заузимају положаје равноправног државног народа. С друге стране опет, нема сумње о томе, да судбином народа у његову нормалном развитку не одлучују само неке »тајанствене силе« и духовно-културни фактори, него да на њу утичу у великој мери и економски и социјални процеси. Народ је зацело динамична творевина историје, па ово вреди, дакако, и за словеначки, српски и хрватски народ, који ће се, удружени у једној држави и угрожени од истих непријатеља, међусобно све више зближавати. Оптимисте чак говоре о сличном процесу код већине европских народа! Језик, маколико важан за литературу, играће у процесу овакова зближавања споредну улогу. Нема дакле сумње, да ће словеначки учесник у заједничкој историјској судбини Југословена утолико више истакнути своју вредност и своје значење за ову заједницу уколико ће више, с једне стране, развити своју сопствену културну, економску, и политичку снагу, и с друге стране, уколико ће више хтети да учествује у раду за интересе заједнице.

После преврата осетило се је, да је из словеначке реалности нестао један фактор првога реда, управо мотор дотадашњег нацијоналног живота, наиме борба против непријатеља. Ова борба тражила је много енергије и систематског рада; она је потицала нарочито у култури велике и успешне напоре, којима Словенци захваљују за многе своје одлике и за велики део баштине коју су донели у заједничку ризницу. Покушаји да би се образовао овакав фронт отпора према српскохрватској култури нису само штетни него и сувишни. Јасно је, да Срби и Хрвати, чим прихвате југосло-

428