Nova Evropa

kom slučaju, detetu mora da izgleda da ima potpunu slobodu izbora, te da radi po svome razumevanju i svojoj volji, U tom smislu, dete treba što je moguće češće da čuje od svojih vaspitača reči kao: »Kako hoćeš«, »razmisli«, »prosudi sam«, »uradi kako misliš da je najbolje«, i t. d., iako da naravno ae treba ostaviti samo sebi, da se rukovodi isključivo svojim još nedovoljno formiranim metodima mišljenja i rasudjivanja. Drušim rečima, detetu treba češće savetovati nedo naredjivati; treba mu pomoći primerom, koji bi moglo iskoristiti za slobodno podražavanje, a ne mehaničko ponavljanje; treba preživljavati zajedno sa njim radost pravilnog rešenja pitanja koja postavlja život, te time udubsti i povećati radost, naročito ako se radi o kakvom pitanju u čijem rešenju bitnu ulogu igraju elementi morala, Navika deteta, da se pri slobodnom izboru rukovodi pre svega moralnim kriterijima, ne edđojističkim, postizava se, bolje nedo nagradama, onim radosnim osećajem pobede moralnog elementa, I zato je ljubav, taj najviši moralni osećaj, najbolji pomoćnik pri vaspitavanju, u stanju da nadoknadi mnoge omaške protivu zvaničnih zakona pedagogije., Nikad nisam uspeo da rešim, koji je način vaspitavanja gori: nemački, u kome prevladjuje faktor kazne (formula »und die Strale folšt dabei«), ili francuski, sa dominirajućim principom nagrade vrlina (formula — »tout se paye«); ali mi se sve čini da su oba ova načina podjednako zgodna i dobra za dresiranje deteta u smislu spoljašnje pristojnosti i poslušnosti, ali oba podjednako škodljiva u svrhe stvarnog razvijanja morala u deteta,

Ali da se vratimo na pitanje takozvane »vojme psiholodije«, koja najveću pažnju poklanja psihi čoveka u teškim i nenormalnim „uslovima ratne opasnosti, dakle psihi straha, panike, utučemosti, izdržljivosti, hrabrosti i junaštva. Neulazeći dublje u ovo pitanje hteli smo već ore rečenim da damo izvesne odgovore i na njega. Amaliza držanja i ponašanja ljudi koji se po svome duševnom raspoloženju približavaju pamici, kao i onih koji rade u pravoj mpanici, vrlo je роџспа; 12 пје se jasno vidi borba razuma sa istimktom 5атоodbrane, koju se razum trudi da pobedi Kočmica razuma, kao stalna veličina, postaje парокоп педомопа pri jakom povećanju sile mstinkta, kojeđća sve više maz·:dražuje opasmost (ma i samo uobražema). Ako se па vreme poveća kočeća snaga razuma, situacija se još može spasti; u tome igraju ogromnu ulogu uticaji razuma, koji se lako shvataju, naročito — podražavanje, Izgled vrlo mirna i staložena pretpostavljenog, ili druga, neobično pomaže ukroćenju zveri — inslinkta; zato vojska mnogo više može izdržati opasnost, ako se nalazi u situaciji da se pažnja odvraća od opasnosti 'Đilo kakvom aktivnošću, a razum se potkrepljuje automatskim

447