Nova Evropa

Црна Гора и Бугарска.

(У броју од маја 1931, пред чланком „Црна Гора и Србија“, набројали смо чланке с успоменама пок. Dra. Л. Томановића, црногорског Министра-председника под краљем Николом, који су раније изашли у „Новој Европи“. У броју од августа ове године донели смо и његову „историјску слику“ „Књаз Никола", Сад доносимо следећи мали чланак, поводом књиге пуковника Вукашина Божовића „Црна Гора у Другом Балканском Рату противу Бугарске", која је недавно угледала света у Београду. Ово је последњи чланак који је написао пок. Томановић.)

Бугарски опуномоћени министар на Цетињу, Колушев, својом способношћу мени је импонирао. Италијански је говорио као Италијанац. Једном га затекох са арбанашком граматиком, старом књижицом. Каза ми да га учи арбанашки католички парох Добречић. Као секретар посланства у Риму двапут је путовао по Арбанији. Послије Ризова, друга бугарска енциклопедија.

Велики русофил Данев путовао је са госпођом на одмор, па су сврнули и на Цетиње. Колушев га доведе код мене, па га остави да се разговарамо, а он пође да госпођи покаже знаменитости Цетиња. Данев је стао уздизати велике заслуге Црне Горе за препород читавог Балкана. Ја сам разумио куд он тежи, па сам одговорио, да је вријеме, да Влада посвети сву своју пажњу унутрашњим народним потребама и миру, што захтјева и устав. Данев је био тако задовољан том мојом изјавом, да је честитао краљу Николи каквог државника има на челу владе. Он није спомињао Србију, па нијесам ни ја. Њему је доста било, да се Црна Гора посвети миру.

Ово је било извиђање расположења на Цетињу према бугарској одлуци против Србије. Колушев је могао Даневу причати што сам му одговорио, кад ми је сузама говорио, како Срби бугарске владике за браду потежу, да су ови можда то и заслужили радећи против Васељенског Патријарха, у корист свог Егзарха, јер да су то све ситнице према великоме дјелу рушења Турске Царевине на Балкану.

У томе сам успио, да се повратим у Велики Суд, пошто је Митар Мартиновић заузео предсједништво Министарског Савјета; тада се појавио Балкански Савез, коме је моја маленкост кумовала, што је откривено тек послије Свјетскога Рата. Али је тајни споразум између Пашића и Данева пао, кад је Венизелос успио да задобије Бугарску и Румуњску.

Данев је под маском русофилства био тако опчарао Пашића, да је он у Лондону представљао Балкански Савез на седници Амбасадора, која је установила у Арбанији нову

538