Nova Evropa

Zidali zidari, nosili nosači;

miješali su vapno РЕтај Ратепја, Plada. Gledali sa strane iznureni sfarci sjedeći pred hućom u zaštiti hlada.

Kroz godine fahbo RPlesalo se, vuklo; zidali zidari na početom zdanju; umirali jedni, radjali se drugi, i mislili o njoj i radili za nju.

Govorili o njoj na polju tfežaci,

na moru mornari, pod jedrima bijelim, i hraj Phuća žene i vesela djeca:

čulo se je o njoj oholišem cijelim.

U dušama svima, gospode i puba, živjela je želja: vidjet da se suvrši,

i umrijefi poslije, da nad gradom, djecom broz uvijehove bijela hafedrala sfrši.

Gledahu je onda, had je nije bilo, habo bijela lebdi iznad sivih huća, haho se ljepotom svodova i ploha

uzdiže nad gradom u bijela suanuća.

ПЕРЕ ЉУБИЋ: | СЕЋАЊЕ НА ШИБЕНИК.

Жамори корака, говора, и јеке,

уским улицама, ходницима града;

стаклен кров небески штуро свијетло зрачи на плоче, дућане и зидове зграда.

Камени портали и прозори празни,

без мирисних струја с мора и врхунца; нигдје гране, листа, — само равне плохе гдјегдје сјају с кратким сноповима сунца.

Жамори корака, говора, и јеке,

кроз град само брује у том полумраку, стари Свети Јаков с куполом се свијетлом сам над крововима уздиго у зраку.

Затворен у простор високих лукова, дах несталих доба чува у свом здању; а ритам стројева творница, бродова, око града плеше по мору и грању.

626