Nova Evropa

U onom uvodnom članku »Nove Evrope«, koji sam napisao povodom držanja i pisanja naših jufoslovenskih socijalista i njihovih огбапа о Geteovoj.Proslavi (odgovarajući ujedno i na neposredne i posredne napadaje na »N, E.«, i na mene lično, u vezi s tom proslavom), a koji sam nadovezao neposredno na uvodni članak M, Durmama o »frontu socijalne literature« u »Književniku«, dodirnuo sam uzdredno i »stav« naših militantnih marksista naspram književnosti i likovne umetnosti, pa sam kao primer za njihov odnos prema ovoj poslednjoj naveo tri mišljenja o Meštroviću, povodom njegove Izložbe u Zagrebu (maja|juna, 1932), medju njima i Augusta Cesarca »O problemu ivana Meštrovića«, Dok sam za ona druga dva mišljenja naveo: ulratko izvore, bez imena autora, Cesarca sam spomenuo po imenu, bez označenja izvora, dajući poduže navode iz jedmogš njegova članka pod prednjim naslovom, te vezujući te navode svojim rečima. Тај Сезатсеу članak pročitao. sam — prelomljem __ па uvodnom mestu »Kmnjiževnika« za septembar 1932, dobivši ga na pročitanje od Ivana Meštrovića, kome da je bio poslao sam Cesarec, Tek kasnije — kad sam već napisao svoj članak za »N, E.« — saznao sam, da taj Cesarčev sastavak nije nikad objavljen, t. j. da onaj septembarski broj »Književnika« nije izišao s tim člankom; ali, dabogme, ne zato što to možda pisac članka me bi hteo. Naprotiv, još mi je Meštrović, dajući mi članak, rekao bio da da je dobio s pismom od Augusta Cesarca kojim se ovaj obraćao ma njega da mu on (Meštrović) da se poslužim vlastitim Cesarčevim rečima — »iz objašnjenih mu razlog4, moj književni sastavak, kakav god da je on o njemu, pomogne obraniti«, Ali ja o tome dalje nisam YOdio računa, jer nisam dabogme mogao misliti da bi se »Кпјževnik« oslonio jedino na eventualnu velikodušnu »odbramu« u članku napadnutoga umetnika! Uostalom, August Cesarec dobro zna (а mođao ga Je o tome obavestiti još bolje urednik »Književnika«), da kod nas — po Žakonu o Štampi — пеша ртеуепtivne cenzure, pa da uopšte nemamo mogućnosti znati da ћ je neko svoj članak objavio ili nije, i gde!... Stvar Je dakle kudikamo jednostavnija nedo Što je zamišlja zapaljena mašta Augusta Cesarca: ono njegovo mišljenje naveo sam u svomč članku naprosto zato što sam znao da je njegovo, t. J. da ga je on napisao i potpisao, i dao da se objavi, i čak želeo da se опо јаупо бије ч tolikoj meri da зе za »odbranu« obratio sa-

mome Meštroviću; a nisam — tada još — znao da taj članak neće biti objavljen, niti sam to mogao znati, Šta je dakle u svemu tome »nečuveno«, i gde je »unikum«, — osim možda u

postupku pisca-kritičara, da svoj »književni sastavak, kakav бод да је о пјети«, šalje kritikovanome umetniku, dakle svojoj »žrtvi« da mu ga »pomogme obramiti«!... Oli, zar je опо 5:0 piše u tom članku prestalo biti mišljenje Augusta Cesarca »o

36

SOON U VJ