Nova Evropa

problemu Ivana Meštrovića« zato što članak, slučajno {i bez pristanka samođa pisca), nije objavljen? ... Druga bi stvar bila, dabogme, da sam ја mišljenje Augusta Cesarca iz onog njegova sastavka neverno i netačno izneo i iskrivio, ii mu dao medopušten komentar. To medjutim ni Cesarec ne tvrdi, kraj sveg svog izvijanja; ili, ako tvrdi, neka to Jasno i otvoreno kaže, Ali ma to ću se Ja još vratiti, Samo da prvo svršim s »unikumom«; i to, da sad predjemo na onaj »pravi unikum«:; »K o je napadač?«

Postavljajući ovo mpitamje, August Cesarec počinje s spovešću o pošiljci svoga »književnog sastavka« »jednom kiparu« u cilju »obrane«: »... Obrane doduše mije bilo, umjesto toga bio je, medju koječim ostalim, navještaj, da će meni, odnosno i Krleži, biti jednom lično odgovoreno... I je li to sad taj odđovor?« — Ali, tu se budi savest, i pisac vrda: »Ne tvrdim, valjda nije, dok ga nije potpisao 1, M, nedo mali ć, ali ipak,,.« Ali

ipak — ne može da se uzdrži a da odmah, i protiv boljeg uverTenja, ne sudi negativno! Samo, 8de ostaje »pravi unikum« ако »ipak« — muje?,., A itu je stvar mnogo jednostavnija nego

što se, u času haluciniramja, pričinila Augustu Cesarcu: Meštrović je meni doista dao njegov članak; i zašto mi ga ne bi dao, kad »velika blizina. medju prijateljima sasvim sigurno damas nije manja nedo onda kada su u istoj kući bili jedan — lijevi mezanin, a druši — desni«, te kad smo o svim tim stvarima, kao što je prirodno, često razdovarali, pa je morao pretpostavljati da će me i taj članak interesovati?) Ali, to je ujedmo sve što je Meštrović uradio u ovoj stvari, Desilo se, da mi je Meštrović ovaj članak dao u Splitu, gde sam ga posetio ma proputovanju za Dubrovnik, pa sam ба ја tek na brodu i pročitao; a kad sam pisao svoj članak za »N, E.«, nisam mu o tome ništa ni spomenuo, bilo da nisam dospeo, bilo da se on tada još nije bio vratio u Zagreb. Meštrović dakle o mome članku nije savršeno ništa zmao [pa sam baš pre neki dan čuo, da ба т1 до danas nije pročitao!); i ja naprosto ne razumem tvrdnju i logiku Augusta Cesarca, koji postavlja kao »jedino mo guće, da je za ono što je kanio Javno. učiniti tai prvi« {to sam ja), morao znati i onaj druši«. Zašto bi morao znati?,.. Evo mu kažem kako je bilo, pa valjda će na reč verovati Meštroviću i meni, »I dok je tako, u kakovo svijetlo dolazi« August Cesarec? I šta ostaje od sveg tog »nečuvenog unikuтпа«, 1 опоб ргуоб 1 оуоб »ргауоб«7,,,

“) Ili, možda misli August Cesarec — [jer sve je dozvoljeno ovim poklonicima »dijalektičkog materijalizma« i jedino legitimnim predstavnicima naše »savremene stvarnosti«) —, da je Meštrović povredio diskreciju time što Je svom prisnom prijatelju dao na pročitanje jedan članak, namenjen javnosti, koji mu se šalje od protivničke strane?..,,

37