Nova Evropa

kakva, a kamo li »potpuna vernost prevoda s originalom«? Šta je ostalo od lepote originala, napr mer, u ovim stihovima {na kraju čuvene Druge Elegije), koje beležimo nasumce:

Puna je trpeza njoj, a imade i podosta halja, Ima i kočiju sad, vozi se k operi rad,

Majka i kćerka se mnošo vesele sjevernom gostu, Rimsko sad t'jelo, svu grud, uživa barbarin taj.

1, да хаћуа по 5 Агибов Кгаја (12 Озашпаезје ЕЈечје):

Koja li blaženost! Mi svedj mijenjamo poljupce stalne, Srčemo životni dah, njegov udahnjujuć pah({?).

Ali ne, meni je doista žao truda i muke utrošenih u prevodjenje ovih stihova, po najboljem uverenju, »vernih originalu«, il: čak željnih da nadmaše original u vernosti »antičkim lirama i satirama«. I nema mučnije rabote nego dokazivati nekom ko piše stihove, i ko u njih veruje, da nije »bogodan«. Zato, ako ima Коба da je još u sumnji, neka sam uzme u ruke Getea i ovu debelu Тек сеуџ Кпј1би, ра neka uporedjuje, i neka ustanovi na čijoj je strani neznanje »metrike i prozodike« i površnost, A ja bih da se samo još osvrnem na kraj odgšovora Dra. Teklića, te da završim ovaj i suviše dus objektivan razgovor jednom kratkom subjektivnom napomenom. Pro domo, i pro »Nova Evropa«.

Kakva bih subjektivna razloga imao ja, urednik »Nove Evrope«, — po mišljenju i rečima Dra. SL. Teklića —, da udarim »amovoljno« na nješov prevod i na njedovu knjidu? Zar samo zato da bih istakao, kao uspeliji, prevod koji sam štampao u »Novoj Evropi«? — Prvo, Sovoreći načelno: zar ne bi i prevod Dra. Teklića — da je bolje uspeo — mogao izaći u »N. E.«; ili ga, možda, on ne bi dao, da sam mu tražio? A drugo, u konkretnom slučaju: Dr. Teklić kaže da je Nazorov prevod po mom e mišljenju samo »donekle« uspeo; pa zar ne vidi, baš iz ovoga »donekle«, koje mi sam pripisuje, da sam kritičan i objektivan i naspram prevoda koji sam štampao u »N. E.«? Jer, da sam »samovoljan« i »subjektivan«, — šta bi mi stajalo na putu da Nazorov prevod oglasim savršenim a ne tek »donekle uspelim«? A da Nazorov prevod nije uspeo, bar »donekle«, dabogme da ga ne bih doneo u svome listu. 1 ko bi mi tu zamerio!...

М. С.

80

O